Predizborna kampanja

Rambo Amadeus: "Jedno te isto."

Rambo Amadeus: “Jedno te isto.”

Objavio. S.T.R.I.K.E. 20.04.2016.

piše: Jovanka Zlatković

Poruke sa bilborda su nasumično odabrane. Korišćene su kao podnaslovi. Izostavila sam poruke manjih stranaka koje nemaju para za reklamiranje na bilbordima kao i raznih opskurnih stranaka poput onih koje se zalažu npr. savez Srbije sa Rusijom. Što je jednako blesavo kao zalagati se za savez Srbije sa SAD… Besmisleno jer u obe države vlada kapitalizam najgore vrste, sistem pohlepe, eksploatacije i uništavanja ljudi. Što reče Rambo Amadeus – “jedno te isto, jedno te isto..”

   

Da svima bude bolje /Da Vojvodini bude bolje/

Sa fotografijom jednog od SPS funkcionera koji mesečno ima primanja znatno iznad 10.000 evra poruka na bilbordu te stranke blago rečeno je – kilava. Da ne kažem bezobrazna. Deprimirajuća svakako.  Zato što u ovom kontekstu, sa fotkom Bajatovića, pojam “bolje” gubi svaki smisao. Za nekoga to “bolje” znači  povećanje minimalca, prestanak rada “na crno”, za nekoga zaposlenje, ozdravljenje ili bar  mogućnost kupovine lekova,  tri obroka dnevno, radno vreme od 8 a ne 15 sati dnevno…spisak “boljitaka” je beskrajan. Ali kad vidite Bajatovićevu fotku uz poruku “da svima bude bolje” – nije vam dobro. Da su socijalisti zaista želeli da zavode boračko telo porukom “svima bolje” onda ne bi stavljali fotku druga Bajatovića, koji mesečno inkasira isto koliko i bolje plaćeni  menadžera  u nekoj ozbiljnoj svetski uspešnoj kompanije. Ali, ako je baš Bajatović morao da bude na bilbordu onda je i poruka morala da glasi – drugačije. Npr. “Da VAMA bude DOBRO – kao meni”. Jer većini građana i ne treba – “bolje”.  Hoćemo samo da nam bude DOBRO. Bar kao – Bajatoviću. Dodatni bezobrazluk u  poruci SPS- a  je to što se u nju utrpao i Bajatović i njemu slični:  “da SVIMA bude bolje”. Kao da im ovo nije dovoljno? Kako god, ovako sročena poruka, uz neprimerenu fotografiju mene navodi na zaključak da će mi biti bolje kada takvi lideri i takve stranke – nestanu.  I to što pre – to BOLJE.

Ujedinjeni možemo sve

Vrlo precizna konstatacija. I pri tom još i – tačna. Realna. Dakle, tačno je, sve stranke su davno ujedinjene da  mogu da rade šta god žele.  Da pljačkaju našu zajedničku imovinu, uništavaju industriju i ostavljaju hiljade ljudi bez posla,  pretvaraju Srbiju u banana-republiku sa jeftinom radnom snagom za strane investitore kojima ljube noge a ovi eksploatišu radnike. Dakle, kaže drug Vučić, ujedinjini možemo sve i zapravo nam obećava da će nastaviti  sa politikom koja je uspostavljena  pre desetak godina. Sa politikom koju su nazvali kohabitacija, odnosno,  narodski rečeno – prostitucija u politici. Kohabitacija= svako može sa svakim. I to će se nastaviti sve dok se narodu ne digne. Pitanje je samo koliko će još decenija biti potrebno narodu da shvati  kako se jedino ujedinjeni mogu osloboditi -napasnika i štetočina.

Sreća (prati hrabre)

Poruka je- introvertna. Prvo, šta “sreća”- šta god to bilo- ima da traži u politici? Ili je isparila iz života običnih ljudi pa se zato ljudi učlanjuju u stranke, očekujući da će imati sreće i dobiti kakav posao u nekoj državnoj službi. Definitivno, ta poruka do razumnih i normalnih neće stići. Ko od normalnih birača uopšte razume šta je “pisac hteo da kaže”?  Ima li toga u prekopavanju kontejnera,  radu “na crno, u crevima koja krče od gladi, nasilju u školi, porodici… Na to se mogu upecati samo oni koji sreću jure  upisivanjem u stranke a da razumeju eventualno samo oboleli gubitka rasuđivanja. Iole prisebni građani i građanke a i priseban narod u Srbiji zna da su sreća i hrabrost davno napustili Srbiju. Zato što žive u nesreći, strahu i siromaštvu – svakodnevno. Dakle, poruku su stranke same sebi uputile, poželeviši sebi sreću na izborima u očekivanju da ih narod “usreći” sa dovoljnim brojem glasova za prelazak cenzusa i ulazak u parlament. Posle je ionako sve stvar – trgovine.

Na pokrajinske izbore ove dve stranke izlaze pod sloganoim “Ne dam zemlju”. Vrhunac bahatosti i bezobrazluka. Slogan je takođe upućen samo obolelima od gubitka rasuđivanja. Onima koji su zaboravili da su vojvođanske oranice rasprodate tajkunima i to baš za vakta DSS i DS-a, za vreme – “kohabitacije.” Takve stranke ne bi smele da pomenu reč “zemlja” a ne da se trse sa sloganom  “Ne dam zemlju”.  Koju to zemlju uopšte pominjte, kad ste dali tajkunima sve što se imalo dati?!   A da nije možda još koji hektar preostao?!

Rambo Amadeus: "Jedno te isto."

Rambo Amadeus: “Jedno te isto.”

 

Za vraćanje plata i penzija

Znajući da su građani sve siromašniji DS je sloganom za vraćanje plata i penzija “naciljao” zaposlene u javnom sektoru i – penzionere. Slaba je to grupa. Prvo, zaposleni u javnom sektoru menjaju stranke kao gaće jer im od toga zavisi posao pa će glasati za one za koje procene da imaju najviše šanse da vladaju u narednom periodu. Penzioneri odavno nisu homogena skupina i bez obzira što ih je sve više – budućnost nije na njihovoj strani. Tako slogan demokrata upućuje da su trenutno u situaciji “daj šta daš” pa im je i cilj kratkoročan a to je da povećaju broj poslanika, da se izvuku iz kome i vrate kao relevantni igrači u političkli život. Pa da nastave gde su onomad stali. S te strane, slogan je OK. Što bi vernici rekli: “prema svecu i tropar.”

Glavu gore!

Poruka je direktna, bez okolišanja ali – nepotpuna. To valja imati na umu. Onaj drugi, bitniji deo ove poruke je izostavljen. Da ne zbunjuje sumnjičave birače. Slutim da u celini poruka glasi:  ” Glavu gore, ali samo na dan izbora.” Što će reći, samo na  dan izbora podignite glavu zato da nađete put do birališta. Tamo zaokužite listu koju vam sa bilborda sugerišu, vratite se kući i naredne 4 godine –  ponovo držite glavu dole. A – dupe gore, kao i do sada. I tako do nekih sledećih izbora. Dakle, poruka takva kakva je – samo je u načelu OK.  Hoćete li je tumačiti na ovaj ili onaj način zavisi od vas. Od toga da li vam više prija da glavu držite dole a dupe gore. Ili odlučite da dignete glavu  i da je više ne spuštate. Da je dignete , da glava može da radi. Jer čim radi i dupe vam čuva.

 Imate izbor. Čeda-Boris-Čanak.  

U sloganu nam poručuju da imamo izbor. Imamo li stvarno izbor? Pogledajmo šta nam to nude stranke tri  lidera? Nude: Čedu, Borisa i Čanka. Zar je to jedino što im je preostalo? Samo tri  potrošena, pohabania lidera.! Ili iza ta tri imena zapravo stoji jedna jedina  ali snažna želja koju dele sva trojica a to je biti  “kalif umesto kalifa”. Pa makara sva trojica bila – jedan kalif.  Ako nije to ne znam zašto bi se inače tako otvoreno,  bez okolišanja – nudili  biračima na izbornoj pijaci? Čak ni fotke nisu okačili, računaju da ih svu trojicu dobro znamo. Tu su u pravo. Znamo ih. Odavno. Zato su valjda stavili samo tri imena, broj liste i samouvereno poručili – “imate izbor!”  Što nije baš tako. Zapravo je netačno i nepošteno.  Ali je zatio bar pragmatično. Kao i sve u politici.  Međutim, da li je stvar pragmatičnosti ili pitanje lenjosti ne znam,  tek tri lidera su uz slogan biračima ponudili reciklirane  ideje tipa ljudska prava, EU, demokratija… Ideje koje su kolabirale, koje tek što dišu,  diskvalifikovane tokom  izbegličke a pre toga krize u Grčkoj.  Šta god je u pitanju,  utisak je da tri lidera imaju na umu kako se u Srbiji i dalje sve vrti oko toga ko će da sjaše a ko da uzjaše. Narodu na grbaču.

 Idemo

Slogan nove stranke, Levice Srbije, sugeriše nam da se pokrenemo iz letargije, da iskoračimo iz beskrajno – istog ili kako to Rambo peva:  “jedno te isto, jedno te isto…” i tako godinama. Skepticima je prva asocijacija na “Idemo” bila slogan – “Ajmo ajde..” koji je, kao i ovaj bio poziv na akciju što je u načelu dobro. Međutim, pošto je tada “Ajmo,ajde” prvo snažno nagovestio promene ali se onda stvar izjalovila i otada je sve beskrajno isto, skeptici su na oprezu. Nema više blanko poverenja. Pitam se, pitam .. mogu li se nove ideje realizovati – starim sredstvima i praksama? Postojećim institucionalnim i onim drugim. A naročito ovim drugim i sredstvima i praksama, van institucija koje, na žalost, dominiraju. Ili muzičkim jezikom rečeno da bi i muzički obrazovani lideri razumeli- može li se “nova muzika” svirati na – starim instrumenitma? Ako nam nudite “novu muziku” ponudite i – nove instrumente, ne preuzimajte prakse od postojeće nepodnošljive političke stvarnosti. Konkretno, da li bilo koja partija levice može da bude – npr. liderska partija? To je samo jedno od pitanja koje muči skeptike u vezi sa novom, “novom” paritijom. Nadam se da biračko telo u Srbiji ne okuplja previše skeptika.

Rambo Amadeus: "Jedno te isto."

Rambo Amadeus: “Jedno te isto.”

Zaključak

Ukoliko sudimo  samo po broju izbornih lista, ukupno 20, građani i građanke mogu biti zavedeni i ozbiljno poverovati da – imaju izbor.