Povodom Dana žena 

 Klara Cetkin (1857-1933) nemačka socijalistička i komunistička političarka, borkinja za ženska prava

Klara Cetkin (1857-1933) nemačka socijalistička i komunistička političarka, borkinja za ženska prava

Istorija borbe žena u interpretaciji Britanskog saveta u Srbiji

Objavio: S.T.R.I.K.E. 10/03/2016.

Piše: Gordana Stojaković

Povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena Britanski savet (Srbija) je objavio[1] infografiku koja treba da prikaže jedan pogled na istoriju borbe za ženska prava na međunarodnom

planu. Na prvi pogled, zgodni sažetak za sve koji žele brzo da saznaju nešto o zahtevima koje su žene, preko istaknutih borkinja za ženska prava, postavljale u različitim društveno -ekonomskim kontekstima. Ali, na drugi pogled odabir situacija i ličnosti otvara mnogo više pitanja nego što nudi odgovora.

Osnovna teza koju infografika nudi je da su se za istoriju ženskih prava borile, i nove sfere za žene u svim sferama života i rada izborile – Anglosaksonke. Pravilo potvrđuje par primera van tog korpusa a to su situacije iz Sudana i Portugala, koje upućuju da se kolažni prikaz odnosi na čitav svet, a na tu tezu se naslanjaju i navedene odluke Skupštine Ujedinjenih nacija.

 

Zaboravljen doprinos žena u socijalizmu

Upadljivo je i opasno izostavljanje nasleđa koje su žene izborile u socijalizmu, a prethodno su mnoge dale život u aktivnoj borbi za pobedu socijalizma. Od svih izborenih ženskih prava iz perioda socijalizma kreatorima inforgrafike najznačajnije je bilo ono da su žene Sovjetskog saveza 1942. formalno bile primljene u vojsku. Ne mogu da ne primetim da infografika Britanskog saveta pokušava ono što je tokom rekonstrukcije istorije nastanka 8. marta – Međunarodnog praznika žena već pokušano, a to je da se praznik izvuče iz socijalističkog nasleđa i smesti u- opštost.

 Aleksandra Kolontajn (1872-1952) Prva žena ministarka na svetu, (u post-revolucionarnoj vladi SSSR), direktno uvela  žensko pitanje u središte svoje politike

Aleksandra Kolontajn (1872-1952) Prva žena ministarka na svetu, (u post-revolucionarnoj vladi SSSR), direktno uvela  žensko pitanje u središte svoje politike

Nekoliko istoričarki je postavilo pitanje postojanja  štrajka radnica u Njujorku 1857. i 1908, a radi se o događajima koji su u mnogim istorijskim izvorima navedeni kao počeci osmomartovskih aktivnosti. Rekla bih da je osmomartovska infografika Britanskog saveta nastavak pomenutog pokušaja jer je zatamljen period socijalizma.  Izostavljen je i nagoveštaj pominjanja položaja žena u svakodnevnom životu (recimo) u socijalističkoj Jugoslaviji čiji se dometi (besplatno i kvalitetno školovanje, široko dostupna zdravstvena zaštita, posebna zaštita majki i dece, društvena briga o deci i starima…) ne mogu negirati.

 

Borbe žena u Srbiji

Druga opasna teza koja proizlazi iz odabranih informacija infografike ide u prilog tvrdnji nekih ovdašnjih feministkinja i teoretičarki feminizma da mi u Srbiji nemamo šta da ponudimo međunarodnoj istoriji borbe za ženska prava. To je opasna neistina. Ovde ću samo ponuditi argument da su žene u Vojvodini 1918. glasale, a sedam ih je bilo izabrano u Veliku narodnu skupštinu Bačke, Banata i Baranje koja je izglasala prisajedinjenje Kraljevini Srbiji. To nije moglo nići na pustom polju, već je bilo posledica činjenica da je feminističku teoriju i inaugurisanje nove ekonomski samostalne žene na srpskom jeziku 1870.  ustanovila Draga Dejanović, a prethodile su akcije osnivanja škola za žensku decu, ženske organizacije. Da ne pominjem period AFŽ-a (1942-1953) kada su žene u socijalističkoj Jugoslaviji preuzele odgovornost za obnovu i izgradnju zemlje ulazeći na velika vrata u privredni, politički kulturni i svakodnevni život.

Draga Dejanović (1840-1871) - prva srpska feministkinja, zalaganje za obrazovanja ženske dece

Draga Dejanović (1840-1871) – prva srpska feministkinja, zalaganje za obrazovanja ženske dece

Dakle, postignuta ženska prava ovde nisu rezultat prelivanja iz zapadnih demokratija već imaju autohtonost i autentičnost koja je za poštovanje. Pitanje za članice ženskih organizacija je zašto (osim projekta Ženskih studija iz Novog Sada kada je na 11. infografika dat istorijski prikaz planova borbe za ženska prava i informacije o najznačajnijim predstavnicama te borbe) nemamo svake godine nešto što će predstaviti doprinose naših prethodnica u borbi za ženska prava? Ko ne zna svoju istoriju prepričava onu koja mu je najdostupnija. Zar ne?

[1] https://www.facebook.com/BritishCouncilSerbia/photos/pb.60668832152.-2207520000.1457517118./10153563129852153/?type=3&theater