Javni sektor: diskriminacija zaposlenih u turizmu

Turizam ne stanuje u Uredbi o šifarniku radnih mesta Vlade Srbije

objavio: S.T.R.I.K.E.

piše: Gordana Stojaković

Na nedavno završenom beogradskom Sajmu turizma premijer Aleksandar Vučić je najavio ozbiljna ulaganja, pre svega u region Podunavlja kako bi turistički kapaciteti i ponuda mogli adekvatno da odgovore turističkoj tražnji na regionalnom nivou. Ozbiljna ulaganja koje je premijer najavio trebalo bi da omoguće kreiranje konkurentnog turističkog proizvoda našeg Podunavlja, a to, pored učešća turističke privrede, porazumeva i oslanjanje na strukturu zaposlenih u turističkim organizacijama na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou. Na žalost, administrativnim potezima Vlade Republike Srbije pretežni deo strukture turističkih organizacija izostavljen je iz sistema koji treba da uvede pravičnost u sistem zarada korisnika budžeta. Turizam kao delatnost izbrisana je gumicom kretora/kreatorki projekta kreiranja platnih razreda unutar javnog sektora.

kreatori Novog Platnog Poretka (by j.z.)

kreatori Novog Platnog Poretka (by j.z.)

Pre nego što je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave predalo poslanicima/poslanicama Skupštine Srbije Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, baš u trenutku kada je premijer najavljivao novi odnos prema turizmu, u Turističku organizaciju Grada Novog Sada[1], gde obavljam poslove rukovodioca za unapređenje turističke ponude i izdavačku delatnost, stigao je dokument pod naslovom Uredba o šifarniku radnih mesta. Dokument je kao Uredbu usvojila Vlada Republike Srbije 12. februara 2016.

Uredba je u suštini osnov za određivanje zarada u javnom sektoru jer daje pregled zvanja (položaj) – šifara radnih mesta zaposlenih kod „korisnika javnih sredstava“[2].  Tu su nabrojani: državni, poreski, carinski, katastarski, diplomatsko-konzularni službenici, zatim oni koji rade u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, zaposleni u pravosudnim, organima AP i lokalnim samoupravama. Slede šifre položaja zaposlenih u organima državne uprave (kadrovski, administrativni, IT poslovi, poslovi investicionog održavanja, bezbednosti, transporta i logistike…). Na kraju, kao i u životu dat je sistem (šifarnik) radnih mesta u: zdravstvu, kulturi, arhivskoj i muzejskoj delatnosti, zaštiti kulturnog nasleđa, bibliotečko-informacionoj delatnosti, scenskom stvaralaštvu produkciji i interpretaciji, informisanju, prosveti, soc. zaštiti, sportu i šifarnik za ostale[3]. Od uslužnih delatnosti kreatori novog ustrojstva naziva, položaja i šifara u javnom sektoru setili su se ugostiteljstva. Dakle u Uredbi- šifarniku ne postoji reč TURIZAM.

Pored ovog dokumenta postoji i Katalog generičkih radnih mesta u javnom sektoru[4] gde su navedene šifre zanimanja koja su viđena kao „podrška osnovnoj delatnosti“  gde spadaju pravni, kadrovski, finansijski poslovi, odnosi s javnošću i dr. Ali i tu je izostavljen turizam kao delatnost. To dalje znači da će poneke naše kolege (pravnik, ekonomista, knjigovođa, IT stručnjak) naći svoje mesto u novoformiranom sistemu radnih mesta u javnom sektoru. Šta će biti sa zaposlenima u osnovnoj delatnosti – turizmu, još se intenzivno mozga unutar lokalnih sfera. Da li isti koš znači – svi iste zarade?  Da li reč turizam za sada jedino premijer koristi u prigodne svrhe?

Centralizam u službi  diskriminacije

Katalog radnih mesta i zvanja u javnom sektoru, bar kada je turizam u pitanju oslobađa brige naše koleginice i kolege iz Turističke organizacije Srbije. Osnov je to što ih je osnovala Republika Srbija. O tome kreatori novog platnog poretka kažu sledeće:  „Drugi organi i organizacije (organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, javne agencije i drugi organi i organizacije koje je osnovala Republika Srbija) koji nisu naznačeni u Katalogu, razvrstavaće postojeća radna mesta u odgovarajuća zvanja državnih službenika, u skladu sa Uredbom o razvrstavanju ranih mesta i merilima za opis radnih mesta državnih službenika, a u cilju određivanja plata zaposlenih“[5] A gde su organizacije koje su osnovale lokalne samouprave i AP Vojvodina? Vidi li vlast u Beogradu dalje od – Beograda?

stalno ponižavanje starijih radnica/radnika (by j.z.)

stalno ponižavanje starijih radnica/radnika (by j.z.)

Logično je bilo da sam se kao zaposlena u lokalnoj turističkoj organizaciji zapitala kako je moguće da nas kreatori novog sistema platnih razreda, u kome će, uzgred, sve kafe kuvarice imati istu platu bez obzira gde rade, izostave? Da li je moguće da  niko u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija nije reagovao tokom kreiranja ili bar usvajanja Šifarnika – uredbe? Kako god bilo iz navedenog prozilazi da predlagač sistema pravične raspodele plata u javnom sektoru za sada vidi  zaposlene u i oko Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i zaposlene u Turističkoj organizaciji Srbije kao jedine  (i dovoljne) aktere kreiranja, sprovođenja, analiziranja politike turizma na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou.

Stalno ponižavanje starijih radnika/radnica

Lokalni pogled je uvek drugačiji. On mora da rešava konkretnu situaciju, najčešće po principu šta je – tu je ili daj šta daš. I umesto da krene kampanja ka kreatorima nakaradnog sistema, nadležni za rad turističke organizacije u lokalnoj samoupravi krenuli su da raspravljaju gde da nas udenu. To konkretno znači  da, kako sada stvari stoje, svima sleduje volšebni status ostalih  i generičkih zanimanja.  Ali i tu situacija nije jasna. Ono što jeste je, da unutar turističke organizacije gde radim, neće biti rukovodećih (šefovskih) pozicija. Šta će biti – ne znam, ali sledeće znam. Ako stvari budu odmicale unutar plana daj šta daš moja zarada će ići još niže, a već je prethodnim stezanjem kaiša smanjena za trećinu i sada je ispod (nekad i oko) proseka zarada u Republici Srbiji.

Da podsetim: prethodnim merama štednje, pored smanjenja zarade koja je sve nas pogodila, meni je dodatno izbrisano četvrt veka radnog staža. I da se ne lažemo, ne radi se o plaćanju rada kod drugih poslodavca, već o plaćanju iskustva koje sam tokom rada unutar različitih organizacija, sistema, agencija stekla i koje sadašnji poslodavac koristi. Sada, izostavljanjem turizma iz sistema zvanja i radnih mesta stiglo je novo poniženje i nova degradacija zaposlenih. U mom slučaju – zaposlene koja ima još tri i po godine do penzije, stvari su ozbiljnije jer se ponovo smanjuje osnovica za penziju, a time otvara prostor za nesigurnu i verovatno bolnu starost.

Stampedo Kreatora novog platnog poretka

A što se turizma tiče poruke su sumorne. Trenutno premijer Aleksandar Vučić ide opravljenim i izgrađenim drumovima, a kreatori novog platnog poretka šumom. Ako na ovu priču dodamo i ponižavajuće dnevnice za inostranstvo od 15 eur dnevno, pa na sajmove ide onaj ko može, a ne onaj ko treba nešto i da uradi, pitam se da li ova zemlja ima ministarstvo koje se bar na čas bavi turizmom? Čini se da je sve političko-partijski kompromis kreiran po meri predizborne kampanje. Nesreća je što takve odluke većina nas mora i da preživi.

 

[1] Turistike organizacije su mahom osnovele lokalne samouprave i nisu javna preduzeća. Turistička organizacija Grada Novog Sada ima status javne službe/ ustanove koju je osnovao Grad Novi Sad.

[2] Uredba o šifarniku radnih mesta, čl. 2.

[3] Ostala izabrana, imenovana i postavljena lica i „Ostala radna mesta kod korisnika javnih sredstava“.

[4] http://goo.gl/pUaoMu Pristupljeno 3. marta 2016.

[5] http://goo.gl/58E4dI   str. 3. Pristupljeno 3. marta 2016.

 

 

Autorka je kreatorka turističkih mapa iz ženskog ugla (Novi Sad, Kikinda, Beograd, Kotor), autorka i koautorka turističkih publikacija  o Fruškoj gori, Novom Sadu, Vojvodini, autorka stručnih publikacija u oblasti turizma, saradnica po pozivu Zavoda za urbanizam Vojvodine za izradu prostornih planova u delu koji se odnosi na turizam (225-2007), članica Komisije za ocenu kvaliteta usluga u turizmu Privredne komore Vojvodine (2005-2010). Autorka je takođe istraživačica istorije žena i ženskog pokreta, autorka više publikacija objavljenih u zemlji i nostranstvu. Dobitnica je Godišnjeg priznanja u oblasti ravnopravnosti polova koje dodeljuje Izvršno veće AP Vojvodine (2008).

Objavljene radove G. Stojaković možete pogledati na sledećoj web adresi http://pravonarad.info/?page_id=174