dr Gordana Stojaković 09.12.2014.osamnaest

Slučaj starije radnice uhvaćene u ralje mera štednje Vlade Srbije

Oduzimanje dela zarade na osnovu izmena dva nedavno usvojena zakona (Zakon o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 99/2014) i Zakon o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 99/2014) bilo je vidljivo  već u oktobru 2014.

Tada je primenjena odredba u vezi sa obračunom minulog rada kod poslednjeg poslodavca, ali samo za deo septembra 2014., od kada je zakonska odredba postala važeća. Puno dejstvo zakonske odredbe u vezi sa minulim radom kod poslednjeg poslodavca bilo je realizovano kroz oktobarsku zaradu, isplaćenu u novembru 2014. Tako je radnici koja ima 33 godine radnog staža, a kod poslednjeg poslodavca 5, zarada smanjena za 9,89%. Zatim je obračunato smanjenje zarada od 10% tako što je za taj procenat umanjena osnovica za obračun zarade. Ovu umanjenje je obračunato kroz novembarsku zaradu. Na kraju oba ova umanjenja zarade koštala su radnicu o kojoj je reč ukupno 18% zarade, bezmalo 1/5 dotadašnje zarade.

Stvarnost,  politički marketing i selektivna primena propisa

Logično, nameće se pitanje, šta su realni rezultati mera štednje Vlade Republike Srbije koji se u javnosti (ali samo kroz političku retoriku) prepoznaju kao smanjenje plata za – 10%? Na delu je jedna neverovatna matematika skopčana sa radnim biografijama stotina hiljada zaposlehih osoba na koju su uticali: ratovi, izbeglištva, kriminalne privatizacije, otpuštanja nepodobnih da bi se na njihova mesta zaposlili podobni, pronevere gigantskih razmera, štetni ugovori koji su siromašili ekonomiju od lokala do države i osiromašili najveći broj građana Srbije, realizacije političkih, a ne realnih projekata… Rezultati će se tek sagledati, jer planeri urušavanja zarada nisu mogli sasvim znati koliko će se sliti u praznu državnu kasu samo po osnovu napada na minuli rad.

Realno, državni planeri oduzimanja novca od ljudi među kojima ogromna većina nikad ne bi mogla biti ni tužena ni osuđena zbog privrednog i političkog kriminala, tek će u decembru videti koliko će uspeti da napune državnu kasu. A nju je realno trebalo napuniti (između ostalog) kroz sudske procese kreatorima i izvršiocima naše privredno-ekonomske propasti, oduzimanjem enormnih novčanih iznosa pljačkanih i opljačkanih u proteklih 25 godina.  Ovako, račun koji su zaposleni dobili da plate jedino može biti u vezi sa odgovornošću koju su imali kao glasači na izborima za lokalne, pokrajinske i državne organe vlasti u poslednje dve decenije.

Šta se realno dešava na mikro planu, među zaposlenima koju je seča zarada različito pogodila? Među koleginicama i kolegama starije radnice (čiji je slučaj ovde objašnjen) sa kojima ona neposredno radi, nema osobe sa više od 5-7 godina radnog staža. A oni ćute. Jedan deo najmlađih je srećan što radi u administraciji lokalne samouprave, drugi se teše da nisu tako loše prošli… Starija radnica pamti vreme socijalističke Jugoslavije. Shvata da je nepravedno i nezakonito dovedena u nepovoljan položaj i dodatno opterećena tuđim dugovima (od lokala do države), jer je starija i jer je sticala iskustvo na različitim poslovima u struci. Zato se priključila starijim kolegama koji su podneli predlog za ocenu ustavnosti odredbi o minulom radu pred Ustavnim sudom. Niko od njenih mlađih kolega se toj inicijativi nije priključio.

Smatrajući da je odredbama dva nedavno usvojena zakona,( pomenuta na početku teksta) njen položaj neravnopravan, odnosno da je diskriminisana u odnosu na radnice/radnike koji su ni krivi ni dužni radili svo vreme kod istog poslodavca, podnela je pritužbu Pokrajinskom zaštitniku građana. Ako se njima plaća čitav minuli rad zašto se onda i svim drugim radnicima ne bi plaćao čitav minuli rad (svaki poslodavac kod koga je zaposleni radio po onoliko godina koliko je kod njega proveo)? Odgovor Pokrajinskog zaštitnika građana je da ukoliko starija radnica smatra da je diskriminisana treba da podnese pritužbu Povereniku za zaštitu ravnopravnosti kao i dokaze „o pretrpljenom aktu“. Pitanje je sada da li su platna lista starije radnice (iz druge državne službe) koja je dvadest pet godina na jednom mestu i platna lista starije radnice o kojoj je ovde reč- dovoljan dokaz za „pretrpljeni akt“?

Starija radnica je, doduše uz podršku javne službe gde radi, podnela zahtev odgovarajućoj gradskoj službi da joj se umesto 5 godina staža prizna 12 godina jer je lokalna samouprava, u kojoj se radnica zaposlila (na konkursu) pre 12 godina, reorganizovala upravu u kojoj je počela da radi i pre 5 godina je  transformisala u javnu službu a da ona (i njene koleginice/kolege) nisu mogli da utiču na to. Suština je da je transformacijom ona ostala u istom prostoru, radeći iste poslove i – kod istog poslodavca. A takvu situaciju upravo reguliše stav 2. Zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama tako što  propisuje da se „sve ustanove u istoj delatnosti, obuhvaćene istim planom mreže, odnosno osnovane od istog nivoa vlasti smatraju – istim poslodavcem“. Međutim, ne poštuju svi nivoi vlasti – baš sve propise. Tako su starijoj radnici iz odgovarajućih gradskih službi, odnosno lokalne samouprave odgovorili da se stav 2. (Zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama)  ne odnosi na njen slučaj.

Zaključak

Slučaj starije radnice je u suštini propao slučaj, kako god okreneš. Ne može u penziju (33 godine radnog staža i 57 godina života), od zarade ne može da živi jer joj je oduzeto 18% zarade, pri tom kažu da nije diskriminisana i uopšte na papiru, odnsono Ustavom su joj zagarantovana razna prava. Za njen slučaj ništa ne znače otvaranja raznih poglavlja na putu ka EU: evropski kapitalizam, kapitalizmu u Srbiji oči ne vadi.  Najbolje je da starija radnica ovaj period shvati kao vreme prilagođavanja na ono što sledi: mizerna penzija – dodatno obesmišljena zbog smanjenja zarade za 18%. Jedino dobro u svemu ovome je što kad umre, neće morati da brine ni o čemu.

Prilog/istraživanje je nastalo u okviru projekta Osnaživanje žena na tržštu rada, finansiranog od strane Ministarstva za spolje poslove Republike Slovenije, Međunarodna razvojna saradnjaviše o projektu na http://radnezene.org/o-nama/