Dr Gordana Stojaković, 07.11.2014.

Reke mržnje i talasi psovki

 Pravo na različito mišljenje u Srbiji – analiza jednog slučaja

(Tekst je pisan krajem 2013. za poljsku čitalačku publiku)

 U ovom radu razmatram kako se, povodom teksta uglednog beogradskog novinara Teofila Pančića, „Čišćenje `crkotina` iz reka mržnje“ i komentara koji su tim povodom objavljeni  na sajtu www.e-novine.com, medijski glasnogovornici i njihovi sledbenici u Srbiji ophode prema različitom mišljenju. Cilj mi je da koristeći metodu analize diskursa pokažem da li se u konkretnom slučaju radi o sučeljavanju argumentacije o nekoj pojavi, događaju, problemu ili se radi o diskursu koji različit stav (pa i suprotan) nastoji da pobije diskvalifikacijom ličnosti, koristeći činjenice iz privatnog života sagovornika i neskrivene uvrede. Odabrani primeri ne potiču iz žute štampe, oni su deo živućeg medijskog miljea u Srbiji koji s jedne strane prezentuju jedan od mogućih modela komunikacije i razmene različitih stavova, a sa druge strane kreiraju moguće modele komunikacije u medijskoj pa i kulturnoj sferi.  Analiza odabranih tekstova pokazala je da sučeljavanje različitih mišljenja i stavova često eskalira u nedopustivu netoleranciju koja se kreće u rasponu od omalovažavanja, preko sprdnje do uvreda, pa čak i mržnje u odnosu na ličnost koja iznosi drugačiji stav,  što aktuelizuje pitanja da li je u javnom diskursu Srbije debata koja polazi od civilizacijskih normi i kulturnih obrazaca poštovanja različitih stavova (koji nisu fašistički, nacionalistički, teroristički) slučajnost?

 

Ključne reči: e-novine, „Čišćenje `crkotina` iz reka mržnje“, medijski diskurs, netolerancija u mediskom diskursu, Srbija, Teofil Pančić

 

Beogradski novinar i publicista Teofil Pančić (1965) je objavio autorski tekst „Čišćenje `crkotina` iz reka mržnje“ na hrvatskom portalu www.autograf.hr. Tekst je u celosti preuzeo portal www.peščanik.net[1]. Odmah zatim se kao odgovor na internet portalu www.e-novine.com  pojavio tekst-komentar pod naslovom „Crkotine na sramnoj adresi“ (nadnaslov „Da se e-vlasi ne dosete[2]: Nemušti jezik Teofila Pančića“)[3]. Na mestu gde se obično nalazi ime autora/ke  nalazi se sledeća konstatacija: „Zasvirale. E-Novine“. Tekst „Crkotine na sramnoj adresi“ prati  jedna fotomontaža i dve fotografije, a zatim i šezdeset sedam komentara čitalaca od toga 64 anonimna. Fotomontaža prikazuje Teofila Pančića kao  kafanskog muzičara koji umesto harmonike ima radijator, a prate ga Ljiljana Smajlović- glavna urednica najstarijeg lista u Srbiji, Politika i predsednica Udruženja novinara Srbije, kao kafanska pevačica i Dragoljub Žarković- glavni urednik uglednog beogradskog nedeljnika Vreme,  kao tamburaš.  Ispod fotomontaže piše: „Neumorni zabavljač: Teofil Pančić i njegov mali orkestar“[4]. Dve fotografije su portreti Teofila Pančića ispod kojih stoji: „Spalimo komentare: Tpančić kao revolucionar“ i „Intelektualna poza: Tpančić kao klip slobode“[5].

Tekstovi: „Čišćenje `crkotina` iz reka mržnje“, „Crkotine na sramnoj adresi“, šezdeset sedam komentara koji su nastavak drugog teksta, kao i fotografije u tekstu i komentarima,  predstavljaju odabrani korupus za analizu događaja koji ih je ujedinio. U obzir sam uzela da su stavovi, vrednosni sudovi o događaju i osobama koje se pominju u odabranim tekstovima, odraz društvenog konteksta koji podrazumeva uticaj medija na kontrolu mišljenja publike ili kako van Dijk primećuje razumevanje događaja ili diskurs o njemu ne može biti samo individualni čin (Teun A. Van Dijk )[6].

U ovom radu primenila sam metodu analize diskursa kojom na kvalitativni način odgonetam sadržinu i značenja internet tekstova – poruka, ali i informacije o kreatorima poruka,  o efektu koji one imaju ili mogu proizvesti i o primaocima poruka. Mikro svet internet reči koje su bile predmet analize shvatila sam kao delić materijalizovanog duha vremena koga određuju ideje, etički kod, socijalni i kulturni obrasci, preovađujući način ponašanja… (Šušnjić 1973)[7]. Jedinica analize je tekst/članak. Ključni element analize su sadržaji odabranih internet tekstova uključujući fotografije i tekstovi-komentari koji slede. Cilj mi je bio da istražim odnos prema drugačijem mišljenju i osobi koja takvo mišljenje zastupa.

Sve je počelo legitimnom potrebom Teofila Pančića da iznese lični stav o anonimnim komentarima povodom vesti o smrti dva ugledna građanina Srbije.  Komentari anonimne publike na portalu e-novine.com su se tim povodom odnosili na glagol umreti koji nedvosmisleno označava kraj ljudskog života. Teofil Pančić je primetio da se anonimni komentatori vesti o smrti dva ugledna građanina opredeljuju za različite oblike glagola umreti spram ličnog i političkog odnosa prema umrlim osobama, s tim što su za jednu osobu koristili glagol „preminuo“ koji ima svečani ton, a za drugu glagol „crknuti“ koji se obično koristi za životinje. Ovaj drugi glagol Teofil Pančić je okarakterisao kao „verbalnu crkotinu“ nastalu u glavama ljudi „zaštićenih anonimnošću“ koji u tim okolnostima „puštaju svoje najniže nagone i svu raskoš sopstvene duševne bede“[8]. Sve se to, kako Teofil Pančić piše, dešavalo unutar prostora e-novine.com, „jedne od najsramnijih… na južnoslovenskom delu radioaktivnog sajber-otpada“[9].

Centralna nit u opservaciji Teofila Pančića je da se u konkretnom slučaju ne radi o pitanju tehnologije već o etičkom pitanju, jer ono što je „nemoralno, nečasno, odvratno i sramno offline – ne može odjednom postati normalno, pametno, divno i krasno online“ i da portali koji pristaju na „takvo kreiranje sadržaja učestvuje u suštinskom perpetuiranju fašizma[10].   Suočeni sa fenomenom koji se kao poplava mržnje, banalnosti, a često i gluposti obrušio na mnoge portale i van balkanskog prostora uredništva nekih elektronskih medija su, kako je primetio Teofil Pančić,  kao recimo net.hr i Huffinngton post-a, ukinuli privilegiju anonimnog komentarisanja.

Odgovor e-novine.com  pod naslovom „Crkotina na sramnoj adresi“[11] započinje konstatacijama da je Teofil Pančić napisao tekst „imbecilnog naziva“, da nije imao „testikularne kuraži“[12] da adresa za navedene opservacije budu e-novine, jer se radilo o njihovoj publici koja iz „udobne anonimnosti običnih ljudi komentariše društveno-političke i druge evente“ i da je sve objavio na hrvatskom portalu autograf.hr „koji najmilije zlurado prenose“[13].  Izvorni tekst Teofila Pančića, kako pišu e-novine „u skraćenoj, dakle podnošljivoj verziji“ [14] interpoliran je komentarima koje je „doturila komentatorka Asklepije“[15]  a zatim predat publici uz napomenu da se radi o „entertainment-varijanti“[16].

Interpoliranost znači da je osoba potpisana kao „Asklepije[17]“ posle svake 3-4 rečenice originalnog teksta Teofila Pančića dala sledeće podnaslove[18]:  „Znam za jedno ime, al` ga, kao Ceca[19], znamenito ne spominjem;  Pančić se trti[20] da piše o smrti; Asklepije iz komentara u medije; Verbalne crkotine ljubomorno čuvam u betonskom sarkofagu; Ovo ima veze sa Lukovićem[21] koji u meni stvara osećaj niže vrednosti; Vukadinović[22] je u pravu, e-novine su trash; Izbegavam raskoš duševne bede, jer ne može da se jede; Zaustavite internet devijacije, od njih dobijam frustracije; Za budale koje i dalje čitaju moje tekstiće; U odsustvu etike, latiću se patetike iz doba jure; Crk`o je fašizam, umro je humanizam i preminuo je progres; Svak je rođen za pojednom krepat; Evo moj slučaj“[23].

Argumenti koje su ponudile e-novine su bile kvalifikacije o Teofilu Pančiću i njegovom radu a ne o fenomenu koji je Pančić komentarisao. Zato se može reći da su e-novine ponudile rečnik o Teofilu Pančiću koji ima za cilj da ga diskvalifikuje kao novinara i kao misleću ličnost.

 

Rečnik  o  Teofilu Pančiću u tekstu „Crkotina na sramnoj adresi“

1. Napisao je tekst „imbecilnog naziva“
2. Nema „testikularne kuraži“
3.  „Ostrvljuje“ se na publiku e-novina
4. „Trti da piše o smrti“
5. On ima osećaj niže vrednosti u odnosu na urednika e-novina , Lukovića
6. On izbegava „raskoš duševne bede jer ne može da se jede“
7. On dobija „frustracije“  zbog „internet devijacije“
8. On piše „tekstiće“ koje „čitaju budale“
9. Teofil Pančić je za e-novine Tpančić

 

Postupkom umetanja rečenica (koje su, pretpostavljam trebale da budu duhovite) originalni tekst Teofila Pančića je banalizovan, autor omalovažavan, a u isto vreme nema komentara koji se odnose na argumente koji su centralna tema Pančićevog teksta. Ovaj način tranžiranja[24]  teksta Teofila Pančića je svojevrsna manipulacija koja ne odgovara na iznete stavove i tvrdnje već  kao argumente koristi poruge (uvijene u kvazi duhovitu masu za pohovanje[25]) zbog različitog (i za e-novine nepovoljnog) stava. Diskurs koje su odabrale e-novine u konkretnom slučaju ni u tragovima nije dokumentovao civilizacijski utemeljen stav poštovanja prema drugom/drugačijem. U konkretnom slučaju može se postaviti i pitanje o odnosu uredništva i novinara e-novina prema platformi „Kodeksa novinara Srbije – uputstva i smernice“, recimo prema članu koji između ostalog kaže da „se novinar mora suprotstaviti svima koji krše ljudska prava ili se zalažu  za bilo koju vrstu diskriminacije, govor mržnje i podsticanje nasilja“[26] . Pored toga što je pravo na privatnost javnih ličnosti suženo novinar je dužan da poštuje „dostojanstvo i integritet ljudi o kojima piše“[27], a u „slučaju smrti javne ličnosti mediji moraju da budu posebno oprezni s informacijama… jer su preminule osobe zakonom oslobođene od daljeg krivičnog gonjenja“[28]. Šta je u srpskom novinarstvu preče Gonzo (novinarstvo) ili Kodeks (novinara Srbije) ili ni jedno ni drugo-  uzaludno je pitanje. Reke mržnje u kojoj plutaju crkotine posledica su nestajanja starih struktura koje su se zvale društvo, država, porodica…  a nastaju na ideologiji beznačajnosti običnih ljudi izgrađenoj na koruptivnom kriminalnom kapitalizmu jer je profit važniji od života svakog od nas.

Takvim stavom oslobođen je prostor anonimnoj lavini mržnje, unutrašnjih frustracija, besa, nemoći, patnje… na koju je Teofil Pančić s pravom upozorio jer, sledeće pitanje je pitanje materijalizacije ove nekontrolisane pošasti u svakodnevnom životu. Zaista šta je sledeće? Da li je to situacija da se stavovi sučeljavaju uvredama… a zatim palicama?  Ovde se ne radi o prostom neslaganju sa nečijim  delom i političkim stavom već o nečasnoj platformi koja preteći upire prst prema drugačijem, ali legitimnom izboru koji podrazumeva pravo na sopstveni sud. Platforma omalovažavanja,  prema drugačijem stavu uzrasta na horskoj galami pretežno anonimnih osoba svrstanih u rovove gde se mišljenja i stavovi formiraju prema onome što misli neosporni patrijarh grupe.  Radi se o već viđenim i poznatim matricama koje vuku korene iz totalitarnog taloga gde jedna grupa uzurpira pravo na mišljenje koje postaje pravedno i jedino moguće, dok se istovremeno ne toleriše to isto pravo bilo kom drugom entitetu pod različitim izgovorima  i gde čak i neslaganje u nijansama  unutar istomišljeničkog rova nije dobro došlo.

O tome koliko je mržnje u etru zemlje koja je potpisala tolike konvencije  i koja zakonima sankcioniše diskriminaciju, nasilje, mržnju… svedoče i komentari publike, građanki i građana ove zemlje, naših komšija, prijatelja, kumova, rođaka, partijskih, redakcijskih  i NVO istomišljenika/ca koji su usledili na osnovu teksta e-novina i na izvestan način čine njegov sastavni deo. To je masovni slet jedne ideje koja se može prevesti u stav: ne slažem se s tobom i zato uzimam sebi pravo da te vređam, omalovažavam, pa i mrzim.

Konkretno ispod, a na osnovu teksta „Crkotine na sramnoj adresi“, trideset dve osobe ostavile su šezdeset sedam komentara. Tri  osobe su dale ime i prezime, a jedna i čitavu adresu, dok su ostali komentatori/komentatorke, njih šezdeset četvoro, zadržali anonimnost. Među komentatorima/komentatorkama 12 osoba je dalo dva i više komentara, a među njima najviše komentara dala je osoba pod pseudonimom „Asklepije“ (7), zatim osobe pod pseudonimima „rotekampfflieger“ (7) i „bjelic“ (6). Deset osoba dalo je više od dva, a manje od pet komentara. Komentarima sam smatrala i fotomontaže/fotografije (9). Najveći deo fotografija/fotomontaža sasvim sledi obrazac ustanovljen u tekstu „Crkotine na sramnoj adesi“ gde je Teofil Pančić prikazan kao harmonikaš, čak su i ličnosti koje ga „prate“ istovetne kao u konstrukciji e-novina. Tri fotografije su različite. Na dve su predstave Anonimusa što je slikovita poruka da anonimni o svemu sude („anonymous we see we judge“), a na jednoj je Teofil Pančić u strip maniru sa oblačićem iznad glave u kome se nalazi sledeći komentar: „ Anonimna Web Gomila nadrndanih amatera koji mudruju za tastaturom neprestano podriva moj novinarski konfor. E pa ne može to tako.“[29]

Komentari se slikom i rečju mogu smatrati nastavkom teksta „Crkotine na sramnoj adresi“ kako zbog vizuelnih rešenja, tako i zbog činjenice da se članica redakcije „Asklepije“ koja je imala odlučujuću ulogu u demontiranju Pančićevog teksta, javlja i kao najplodnija autorka komentara. Da se radi o istoj ličnosti potvrđuje i komentar kojim ona zahvaljuje „e-društvu na podršci“ i jer je prema mišljenju osobe koja se potpisala kao „mini_morison“-  „Asklepije — zvezda večeri“[30]. Da se možda radi i o učešću nekih drugih članova redakcije e-novina upućuje komentar pod pseudonimom „bjelic“ koji, očito zadovoljan tekstom anonimne osobe koju je prepoznao kao Savu, piše: „Savo, imaš piće u redakciji kad god ti se prohte“[31].  Situacija, dakle otvara neka neočekivana pitanja (bar za autorku ove analize):

  • da li je petina (20% ) svih komentara delo članova redakcije e-novina („Asklepije“+ „bjelic“)?
  • da li učešće komentara koji upućiju na redakcijske stavove dodatno utiče na sve druge stavove?
  • da li su komentari članova redakcije, koji su uključeni među komentare anonimnih čitalaca e-novina, takve prirode da bi se njiihovi autori, ukoliko bi ih objavili pod sopstvenim imenom,  zakonom ili esnafskim kodeksom bili sankcionisani?

 

„Asklepije“ o Teofilu Pančiću (unutar komentara)[32]

1. „branio svojevremeno dragoljuba zarkovica, bliskog kostunicinog[1] prijatelja, a sada crkotinu. tijanica. teofile, da li je to zato sto nemas muda da se pod punim imenom i prezimenom zamerish db/bia[2] ili si i sam jedan od njih? dobro su te podgojili, moram primetiti“.
 2. „barbarin, puši qurac teofilu, možda mu naraste“
3.  „inače teofil pančić je priučeni novinarčić, kao i tijanić tj. bez završenog fakulteta. naivac, hahahah“

[1] Vojislav Koštunica, predsednik SR Jugoslavije (2000-2003), predsednik Vlade Republike Srbije (2004-2008), aktuelni predsednik Demokratke stranke Srbije, protivnik politike aktuelne Vlade R. Srbije u vezi sa ulaskom u EU i u odnosu na Kosovo i Metohiju.

[2] DB – Državna bezbednost; BIA – Bezbednosno-informativna agencija.

 

Analiza pokazuje da dominiraju komentari anonimne publike koji sadrže omalovažavajuće čak, uvredljive stavove o novinaru, društvenom hroničaru, osobi sa političkim stavom i privatnim izborima ili Teofilu Pančiću glavom i bradom. Ovakve stavove reprezentuje sledeći komentar:

„Kako je samo prljav, smrdljiv, mastan i jos mu vire dlake iz nosa. Fujjjjj. A stima se u neku filozofsku pozu. Tako je to kad prdez pokusava da zamirise“[35]. Autor/ka ovog spiska uvreda koji znače čistu mržnju dodao/la je i sledeće: „Pancicu, smrdljivce debeli, idi i ti u anonimnost, jest da se ne placa, ali je puno komotnije“ i „Napadajuci bele listice, ova je vreca govana direktno radila na ubijanju, da ne kazem crkavanju, e-novina. Jebo te Tadicev[36] DS u paksu!!!![37]

Nešto umerenije komentare može reprezentovati i sledeći niz rima koji takođe spada u grupu uvredljivih, primitivnih primedbi:

„Tpančiću,

opljuni i zapjevaj:

Od Topole, od Topole[38] pa do Peščanije
Navuk’o sam, navuk’o sam silne frustracije
Nabili mi, nabili mi komplekse i pizmu
Sjebali mi, sjebali mi ugled i harizmu
Crkao sam, krepao sam od silnoga derta
Sve zbog toga, sve zbog toga sajber-interneta
Drma mi se, drma mi se internet i brada
Taj portal mi, taj portal mi zadaje sto jada
Jer da nije, jer da nije tog portala bilo
Ne bi znali, ne bi znali da sam Ništavilo“.[39]

Analiza sadržaja komentara pokazuje da među anonimnim komentatorima postoje i osobe koje se ne slažu sa diskursom gde je uvreda jedini argument:

„E jebiga ljudi koji vam je kurac. Da se ne slazete sa necijim politickim i drustvenim stavovima razumem ali jeftini komentari na racun necijeg fizickog izgleda pokazatelji su nemoci i nedostatka argumenata…“[40]

„Lengtche10, tako je. Svako komentarisanje fizičkog izgleda je pokazatelj neobrazovanosti i malograđanštine, a o psihičkim pobudama i crtama takvog komentatora bolje ne pričati. Potenciranje fiziognomije[41] i čemu to može voditi, pre svega u eugoeniku pa tako dođemo i do Hitlera, itd…..“[42]

Među stavovima anonimne publike postoje i oni koji zaslužuju punu pažnju jer iz drugog ugla posmatraju problem na koji je ukazao Teofil Pančić.  To je ujedno i potvrda da su, doduše malobrojni anonimni komentatori pokazali da je moguća konstruktivna rasprava o stavovima Teofila Pančića na način da se drugačijim sagledavanjem kontraverzi vezanih za internet  da smisao cyberspace polemikama. Radi se najpre o dvema osobama koje su se usprotivile diskurs vređanja i time potvrdili sopstveni stav da tamo gde nema argumenata ima „jeftinih komentara“.[43] Evo napokon i jedinog argumenata u masi komentara. „Rufus“ je napisao:

„…Taj obični mali čovek je došao do medija koji svoju demokratičnost pokazuje komentarišući pojave i događaje na internet portalima (onim koji tako funkcionišu). Svaki portal, e-medij može da sam odluči da li će to dozvoliti ili ne. E-medij može da traži i identifikaciju ako hoće. Sve je u rukama vlasnika, sve zavisi od njegove volje. I ovo je jedno od tekovina borbe za lične slobode, borbe za slobodu izražavanja itd… `Uvređeni i povređeni` uvek može da zatraži istragu od policije. I ja sam protiv svakog pljuvanja, neargumentovanog pogotovo, takvi komentari se po pravilu brišu a korisnici banuju. O tome računa vode moderatori, urednici portala i još već kako se zovu. Ali internet, interaktivnost na internetu je civilizacijska tekovina koja je stečena i teško će ko zabraniti ili ukinuti stečeno…“[44]

Pitanje o legitimnosti iznošenja stavova sadrži  mnoštvo pitanja, a jedno je svakako čemu  zakoni, konvencije… koje sankcionišu vređanje ličnosti koja iznosi drugačije mišljenje i banalizacija njegovog (ili njenog) rada i gde su granice? Zašto recimo u svakodnevnom obraćanju susedima, poznanicima, prijateljima, a naročito partijskim i redakcijskim šefovima hrabro ne istupimo i ne kažemo direktno šta mislimo o mnogim stvarima koje nam se ne sviđaju i koje preziremo i tako izbegnemo nakupljanje besa i nezadovoljstva? Sasvim sigurno da je na poslednjem mestu zbog toga što to nije kulturno ili što se javno borimo protiv govora mržnje.

U konkretnom slučaju ako pokušamo da pretpostavimo ko se krije iza kovanice „e-društvo“ možemo se osloniti na tvrdnju Istoka Pavlovića koji primećuje da se uglavnom radi o osobama koje su do pojave internet prostora mogle da „drže slovo na kućnim slavama“[45].  Na osnovu lingvističke strukture, tematike i organizacije poruka koje su dali anonimni komentatori/ke „e-društva“ kao i drugi internet komentari  „odišu depresivnim cinizmom, pasivnom agresijom i odsustvom vere u osnovne civilizacijske vrednosti“[46].  Jasno je da  se zajednica  „e-društvo“ nepoznatog obima formira i  održava na intelektialnoj produkciji (Knežević 2012:262)?[47]  e-novina koje definišu gledišta, vrednosti, tematsku fokusiranost, ekonomsku, kulturnu i političku kritiku i čini njen sastavni deo.

Danas je jasno da je internet postao polje velikih mogućnosti (ali i zloupotreba), a jedna od značajnih prednosti je mogućnost da se izbegne cenzura. Slobodan i brzi protok informacija danas ni jedan centar moći ne može sa sigurnošću u potpunosti da kontroliše. Društvene mreže i novi društveni pokreti često su oslonjeni na anonimnost (ili mnoge identitete) ljudi koji mogu uticati na promene unutar ili čak čitavih sistema počev od države do ekonomije i bezbednosti. U takvim slučajevima radi se o informacijama – činjenicama koje objašnjavaju ili razotkrivaju neki događaj, pojavu ili problem od velike važnosti koji prevazilazi granice jedne države ili jednog kontinenta. I to je poznata stvar. Ali koliko ljudi ima pristup informacijama koje mogu da naprave promenu, ili pokrenu svet? Malo. Ko u tom sajber prostoru čini većinu? Kada je siromašna i surova Srbija u pitanju odgovor možemo pronaći u podacima iz popisa stanovništva, u bazi podataka nezaposlenih, onih koji čekaju na neku operaciju, u meri u kojoj društvo izdvaja za kulturu, u broju ugašenih bioskopa, štampanih i pročitanih knjiga, statistici prosečnog ličnog dohotka, žena ubijenih u porodičnom nasilju…

Opet, masovni izlivi nezadovoljstva što se upravo dešavaju u Federaciji BiH[48] pokazuju da je drugačiji scenario moguć i da je mržnju, bes i očaj kao posledicu potlačenosti, obespravljenosti i osećaja prevarenosti velikog broja ljudi moguće pokrenuti preko društvenih mreža.

Ono što je jedino sigurno je da internet ne pravi razliku sam po sebi već razliku prave oni koji ga koriste i to načinom koji govori o njima. Potlačenost i osećaj nemoći nikom ne daje pravo da se umesto argumenata koristi vulgarnostima, uvredama, omalovažavanjem, besom i mržnjom. Ali, ko uopšte o tome ovde i sada može da sudi? Niko. Ne postoji stav ili mišljenje oko kojeg bi se svi u Srbiji složili, pa ni oko 10 božijih zapovesti (ne ubij, ne kradi…). Naročito ne oko toga.

[1] Pančić Teofil, „Čišćenje `crkotina` iz reka mržnje“, http://pescanik.net/2013/11/ciscenje-crkotina-iz-reka-mrznje/ pristupljeno 26.12.2013. Na sajtu www.peščanik.net piše da se radi o neprofitnom medijskom portalu koji objavljuje tekstove društveno angažovanih autora iz Srbije, regiona i sveta.

[2] “Da se Vlasi ne dosete” je poznata srpska maksima koja ima izvorište u istorijskom događaju s početka 19. veka i borbe za stvaranje i osamostaljenje srpske države od Turaka. Suština je zavarati protivnika operišući preko dva seta zahteva (prim. aut.).

[3] „Crkotine na sramnoj adresi“, http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/93405-Crkotine-sramnoj–adresi.html pristupljeno 26.12.2013. Na sajtu www.e-novine com. piše da se radi o elektronskim novinama – informativnom internet portalu – koje donose informacije iz Srbije, regije, sveta, ekonomije i kulture. Na sajtu http://sr.wikipedia.org/wiki/E-novine stoji da uređivačka politika ohrabruje „gonzo novinarstvo“ koje se služi „sarkazmom, humorom i psovkom“ a glavni urednik o tome kaže: „… ne postoji objektivno novinarstvo, ne postoji druga strana, nikakve nas činjenice iz njihovog profašističkog repertoara ne interesuju, ne dopuštamo nikakav govor mržnje sa strane desnice. Jednostavno – desničari, fanatici, razni ludaci – toga nema kod nas…“ http://sr.wikipedia.org/wiki/E-novine, pristupljeno 20. januara 2014.

[4] Isto.

[5] Isto. Tpančić je kovanica e-novina.

[6] Članci i knjige Teun A. Van Dijk-a dostupni su na web adresi www.discourses.org Teun A. Van Dijk The Mass Media Today: Discourses of Domination or Diversity, http://www.discourses.org/OldArticles/The%20mass%20media%20today.pdf str. 31-32. pristupljeno januar 2014.

[7] Šušnjic, Đuro. (1973), „Analiza sadržaja“ u: Kritika sociološke metode. Niš: Gradina. 247-248.

[8] Pančić, „Čišćenje `crkotina` iz reka mržnje“, http://pescanik.net/2013/11/ciscenje-crkotina-iz-reka-mrznje/ pristupljeno 26.12.2013.

[9] Isto.

[10] Isto. Kurziv je dao Teofil Pančić.

[11] http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/93405-Crkotine-sramnoj–adresi.html pristupljeno 26.12.2013.

[12]  Imati testikularne kuraži ili imati muda znači biti muški hrabar (prim. aut.)

[13] http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/93405-Crkotine-sramnoj–adresi.html pristupljeno 26.12.2013.

[14] Isto.

[15] Isto.

[16]Isto.

[17] Asklepije bog medicine u grčkoj mitologiji (prim. aut.)

[18] Isto.

[19] Aludira se na pesmu folk pevačice Svetlane Cece Ražnatović (prim. aut.).

[20] Trtiti se – sleng izraz koji znači gurati se gde njemu (ili njoj) nije mesto (prim. aut.)

[21] Petar Luković, urednik portala e-novine.com (prim. aut.)

[22] Đorđe Vukadinović, osnivač i glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao, desne provinijencije (prim. aut.)

[23] http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/93405-Crkotine-sramnoj–adresi.html pristupljeno 26.12.2013.

[24] Izraz tranžirati u srpskom jeziku najčešće znači obradu mesa nožem.

[25] Pohovanje je izraz koji se koristi u kulinarstvu a znači uvaljati meso u brašno, jaja i prezle i onda peći.

[26] „Kodeksa novinara Srbije – uputstva i smernice“ http://www.kas.de/wf/doc/kas_15730-1522-14-30.pdf?090217150738 pristupljeno januar 2014.

[27] Isto, str. 24.

[28] Isto, str. 24.

[29]http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/93405-Crkotine-sramnoj–adresi.html pristupljeno 26.12.2013.

[30] Isto.

[31] Isto. Među komentarima ne postoji ni jedan koji potpisuje Sava (prim. aut.)

[32] Ortografija unutar znaka navoda je preuzeta iz navedenog teksta.

[33] Vojislav Koštunica, predsednik SR Jugoslavije (2000-2003), predsednik Vlade Republike Srbije (2004-2008), aktuelni predsednik Demokratke stranke Srbije, protivnik politike aktuelne Vlade R. Srbije u vezi sa ulaskom u EU i u odnosu na Kosovo i Metohiju.

[34] DB – Državna bezbednost; BIA – Bezbednosno-informativna agencija.

[35] http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/93405-Crkotine-sramnoj–adresi.html pristupljeno 26.12.2013. Komentar je ostavila osoba koja se potpisala kao „samrttime“.

[36] Boris Tadić, predsednik R. Srbije (2004-2012) i lider Demokratske stranke pri. aut.

[37] Isto. Komentar je ostavila osoba koja se potpisala kao „samrttime“.

[38] Aluzija na reči četničkih pesama „Od Topole pa do Ravne gore“ i  „Drma mi se na šubari cveće, ubićemo, zaklaćemo ko sa nama neće…“ (prim. aut.)

[39] http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/93405-Crkotine-sramnoj–adresi.html pristupljeno 26.12.2013. Komentar je ostavila osoba koja se potpisala kao „Sentinel26“.

[40] Isto. Komentar je ostavila osoba koja se potpisala kao „Lengtche 10“.

[41] U citiranom tekstu ortografija je data kao ju je napisao komentator/ka. To se odnosi i na reč eugenika.

[42] Isto. Komentar je ostavila osoba koja se potpisala kao „Rufus“.

[43] Isto. „Lengtche 10“.

[44] Isto. „Rufus“

[45] Pavlović, Istok (2013) „Prenosti i mane internet komentara“ u: Politika. Beograd. 13.12.2013. http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Prednosti-i-mane-internet-komentara.lt.html pristupljeno u januaru 2014.

[46] Isto.

[47] Đuđa Knežević je uvela ovu kategoriju analizirajući savremenu feminističku zajednicu. Videti: Knežević, Đurđa (2012) „feminizam i ljevica- mainstreamom udesno“ u: Kriza, odgovori, levica – prilozi za jedan kritički diskurs. 257-266. Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu.

[48] Izvor: BETA, TANJUG: „Bilo je pitanje kad će eskalirati“ http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=02&dd=07&nav_category=167&nav_id=809579 februar 2014.