Arhiva po mesecima: March 2015

dr Gordana Stojaković

 O položaju zaposlenih majki koje imaju decu sa smetnjama u razvoju[1]

Terminologija, klasifikacija i pravna zaštita

ŠOSO „Milan Petrović“

ŠOSO „Milan Petrović“

Svetska zdravstvena organizacija je dala kompleksan odgovor objašnjavajući termin deca sa smetnjama u razvoju podrazumevajući da se radi o deci koja imaju poteškoće u razvoju i nisu u mogućnosti da postignu ili održe zadovoljavajući nivo zdravlja i razvoja, ili čije zdravlje i razvoj mogu da se pogoršaju bez dodatne podrške, ili posebnih usluga na planu zdravstvene zaštite, rehabilitacije, obrazovanja, socijalne zaštite i drugih oblika podrške (M. Lazor at. al. Priručnik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Novi Sad: Novosadski humanitarni centar. 2008. str. 6).  Strategija obrazovanja i vaspitanja dece i učenika sa smetnjama u razvoju je, radi efikasnijeg organizovanja sadržaja i mreže obrazovanja, uvela sledeću „klasifikaciju funkcionalnih razvojnih poremećaja“: oštećenje senzornih funkcija, poremećaji kongitivnih funkcija, poremećaji kontrole mišića, oštećenja fizičkog zdravlja deteta, emocionalni dečji poremećaji i poremećaji u organizaciji ponašanja i spoljšnji faktori u odnosu na dete koji ometaju njegov razvoj i funkcionisanje u granicama sposobnosti (Isto, 7).  Iz navedenog niza klasifikacija možemo steći dojam o tome kakve vrste pomoći i podrške su potrebne  deci sa smetnjama u razvoju, ali i njihovim majkama i čitavoj porodici.

 

Pročitajte ceo tekst

Svedočenja

Vesna Đorđević, mart 2015.godine

Dugo nisam mogla da pišem o nepravdama, bolima i nesrećama koje sam proživela i osetila na svojoj koži u ovom vremenu tranzicije. Nepravde i dalje bole ali čini mi se manje ako svoju priču podelim sa drugim ženama, sa ljudima.

Odbijena

Pohađala sam Farmaceutski fakultet u Sarajevu. Kada je trebalo da upišem četvrtu godinu izbio je rat i ja se vraćam kući, u Srbiju. Ubrzo ostajem bez oca, on umire. Želim da završim školovanje i upisujem se na Farmaceutski fakultet u Beogradu. Međutim, tu sam naišla na profesorku koja me je “obarala” – 5 puta. Na kraju mi je rekla: “To ti je kazna zato što si otišla da studiraš u Sarajevo.” Rat je već uveliko besneo. Ispisujem se sa fakulteta, krećem da tržim posao farmaceutskog tehničara. Nisam imala novca a ni veze. Gde god sam konkurisala za posao bila sam odbijena. Uvek uz neki izgovor, najčešće da imam malo dete kod kuće. Jeste, u međuvremenu sam rodila ćerku ali nisam odustala, uporno tražim posao. Od tada pa do danas. Kao i onda i sada me odbijaju. Jedino se izgovor promenio. Ćerka je porasla i sada mi zameraju da nemam dovoljno  radnog iskustva. Umesto u svojoj struci prihvatila sam da radim u privatnom preduzeću kao pomoćna radnica i to sam i danas, posle 15 godina.

Pročitajte ceo tekst

S.T.R.I.K.E. na licu mesta

Berlin, 8. marta 2015.godine

Berlin, 8.mart 2015.g

Berlin, 8.mart 2015.g

Međunarodni dan žena je dan kada se treba podsetiti svih žene koje su svoj život i rad posvetile borbi za ženska prava. Za žene nikad nije bilo zauvek osvojenih društvenih pozicija. Sve što su izborile, težeći da se izjednače u pravima sa muškarcima, izborile su teškom mukom, često uz velike žrtve. Treba uvek podsetiti da je ženama tek sredinom 19. veka bio dozvoljen pristup univerzitetima, što znači da su tek u drugoj polovini 19. veka mogle da se kvalifikuju za jedan broj zanimanja ( uglavnom prosveta i zdravstvo) kako bi mogle da same osiguraju egzistenciju, a da to ne bude brak. Ekonomska samostalnos žena je uvek bila jedna od ključnih pretpostavi ženskog oslobođenja i emancipacije.

Međunarodni dan žena je dan kada treba da sagledamo položaj žena danas. U slučaju Srbije to znači da napravimo registar izgubljenih prava u odnosu na vreme socijalističke Jugosalavije. Besplatno (i kvalitetno) zdravstvo, školstvo, za jednak rad-jednake plate danas su istorijske kategorije. Vratili smo se gotovo vek unazad uz uveravanje političko-oligarhiske elite da napredujemo, da idemo udobrom pravcu. A život koji živimo je zbir tragičnih prizora: od ubijanja žena u porodičnom nasilju do egzodusa mladih ljudi iz Srbije; od života na ivici gladi do alarmantnih demografskih pokazatelja…

Pročitajte ceo tekst

dr Gordana Stojaković, februar 2015.godine

Koje su ženske organizacije radile između dva svetska rata u Nišu? Kakva je bila ekonomska pozicija ženskih organizacija,  ko su bile Hristina Bošković i Radmila Vučković u niškom ženskom korpusu  i zašto je u Nišu tako kasno formirana feministička organizacija koja je bila nosilac eksplicitnih političkih ženskih zahteva, istraživala je Gordana Stojaković.

Istoriju ženskog aktivizma u Srbiji počev od sedamdesetih godina 19. veka otkrivamo poput neоčekivano nađenog niza krhotina, najčešće rasutih u ženskoj štampi. Tu pre svega mislim na istoriju ženskih organizacija nastalih na našem tlu.  Radi se o  autohtonom iskustvu nastalom hrabrošću, upornošću, obrazovanošću i novcem naših (pra) prabaka i njihovih drugarica u uslovima ženske obespravljenosti, naročito južno od Save i Dunava[1]. I pored zakonskih prepreka i nametnutih društvenih obrazaca žene su krajem 19. veka masovnije izašle u javnu sferu najpre preko humanitarnih organizacija, koje kasnije postaju plodno tlo za razvoj prosvetnih, a zatim i političkih ženskih organizacija. Svest o potrebi da se pomognu siromašni, nemoćni  i obespravljeni bila je podržana ne samo aktivističkim radom značajnog broja žena, već i novcem koji su žene poklanjale u vidu priloga, zaveštanja u novcu i imovini. Nije izuzetak činjenica da su mnoge ženske organizacije imale fondove za tačno određene namene, kuće u kojima je pored sedišta organizacije bilo i obdanište, „đačka trpeza“ ili neka druga humanitarna ili prosvetna aktivnost.

Pročitajte ceo tekst

Intervju sa sindikalnim liderom Zoranom Radosavljevićem za S.T.R.I.K.E. – 20. februara 2015.godine, pripremila, snimila i transkribovala dr Gordana Stojaković

 

Zoran Radosavljević

Zoran Radosavljević

Povodom učestalih sporenja sindikalnih organizacija sa državnim ustanovama, kao poslodavcima, oko kolektivnih ugovora razgovarali smo sa  Zoranom Radosavljevićem, predsednikom Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Novog Sada. Podsetimo da je potpisivanje kolektivnog ugovora  početkom februara 2015. između predstavnika tri reprezentativna sindikata zaposlenih u novosadskim  javno-komunalnim preduzećima i predstavnika Grada Novog Sada pobudio interesovanje kod zaposlenih u javnim preduzećima, državnim organima i javnim službama novosadske lokalne uprave. Mediji su zabeležili da je kolektivni ugovor potpisan  ali su izostale informacije u vezi sa sadržinom Kolektivnog ugovora. O tome,  kao i o položaju zaposlenih posle donošenja novog Zakona o radu, Zakona o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, problemima na aktuelnoj sindikalnoj sceni, mogućoj privatizaciji javnih preduzeća, sudbini zaposlenih u preduzećima u stečaju, razgovaramo sa Zoranom Radosavljevićem, kompetentnim sagovornikom, dugogodišnjim sindikalnim liderom koji je sredinom decembra 2014. ponovo, kao jedini kandidat, izabran za predsednika sindikata novosadskih komunalaca u narednom petogodišnjem periodu. Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti  je deo Saveza samostalnih sindikata Grada Novog Sada.  Krovna organizacija im je Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Pročitajte ceo tekst