Arhiva po mesecima: September 2014

Dr Gordana Stojaković, 18.09.2014.

Prevodi koji nam nedostaju

Erżebet Berček

Erżebet Berček

Šta zaista jeste multikulturalnost Vojvodine? Da li je to samo ključna reč u političkim govorima i EU projektima ili je możda taj projekat napušten uvođenjem novog koncepta najavljenog (a możda) i realizovanog samo kroz reč – interkulturalnost?

O prevodima književnih dela sa mađarskog na srpski jezik.

Tri generacije dugo prećutkivanje knjiżevnog fenomena Berček-Jodal.

 

Kada każemo prevod[1] knjiżevnih dela sa mađarskog na srpski jezik, tada se najpre setimo Save Babiċa i njegovog strasnog, posvećeničkog prevodilačkog rada. Verujem da delim mišljenje mnogih poznavalaca savremene knjiżevnosti da je za vrednost, lepotu i lekovitost dela Bele Hamvaša, izdatog na srpskom jeziku, zaslużan prevodilački dar Save Babiċa. Široj čitalačkoj publici je poznat prevodilački rad Arpada Vicka (Vickó Árpád) koji je na srpski jezik preveo dela mađarskih književnika Petera Esterhazija (Esterházy Péter) i Đerđa Konrada (Konrád György). Postoji još jedan prevodilački poduhvat sa mađarskog na srpski jezik, čiji je rezultat meni draga zbirka novela Шест јутара ружа и друге новеле мајстора мађарске приповетке koju je sastavio Janoš Herceg (Herceg János), a objavio Izdavački zavod „Forum“ iz Novog Sada 1953. Prevod novela koje su pisali: Kalman Miksat, Šandor Brodi, Ištvan Temerkenj, Ferenc Molnar, Đula Krudi, Žigmond Moric, Margit Kafka, Mihalj Babič, Deže Kostolanji, Joži Jene Teršanski, Šandor Hunjadi, Aron Tamaši, Janoš Kodolanji, Šandor Marai i Andor Endre Geleri uradili su Lidija Dmitrijev, Aleksandar Tišma i Đura Ruškuc. I tu prestaje moje formalno poznavanje istorije prevodilaštva dela mađarskih pisaca na srpski jezik koje podrazumeva savremena kritika, osvrt, čak crtica o knjiżevnim prilikama nekad i sad.

Pročitajte ceo tekst

Gordana Stojaković, 11.09.2014.

Vida Tomšič – Zašto je ukinut AFŽ

AFZ

Rad posvećujem mojim savremenicama, Mladim antifašistkinjama Zagreba

 

U Vojvodini borba za redefinisanje položaja žena u javnoj i privatnoj sferi  dva i po veka[1] kretala se putevima bez prethodnih uzora koji nisu značili uzlaznu liniju, već često i bolnu regresiju. Višegeneracijska borba žena za sopstvena prava imala je i uzlazne trenutke, a među takvima je i period postojanja Antifašističkog fronta žena Jugoslavije (1942-1953), najmasovnije ženske organizacije, ne samo u Vojvodini i Srbiji, nego i u istoriji savremenih država koje su činile socijalističku Jugoslaviju[2]. Period  Antifašističkog fronta žena (AFŽ)  potrebno je nanovo istraživati i prezentovati zbog iskustva masovnog organizovanja žena i dometa u pogledu osvojenih i praktikovanih ženskih prava. I dok  je vreme AFŽ-a u istoriografiji donekle poznato kao vreme koje se poklapalo sa obnovom, izgradnjom zemlje, industrijalizacijom i kolektivizacijom (na selu), nedostaje znanje o razlozima za ukidanje organizacije i posledicama koje su zatim nastale. Da li razloge treba tražiti u ideološkom konceptu socijalističke Jugoslavije gde se  ravnopravnost žena shvatala u kontekstu dostignutih zakonskih normi i delom ekonomske samostalnosti žena ili (i) u odgovoru na pitanje šta se to promenilo u društvenom i ekonomskom životu socijalističke Jugoslavije da je bilo potrebno ukinuti AFŽ? Zašto nije bilo moguće redefinisati ciljeve i zadatke AFŽ-a, organizacije koja je okupila tako značajan broj žena, organizacije kojoj su žene verovale?

Pročitajte ceo tekst

Dr Gordana Stojaković, 10.09.2014.

Ženski mirovni aktivizam u Jugoslaviji (1900-1941)

Istorijski aspekt mirovnog aktiviza żena na tlu Jugoslavije[1] nije poznata priča. Nedovoljno je poznato i bogato nasleđe żenskog aktivističkog korpusa koji se intenzivno razvijao od kraja 19. veka. Ovde se ne radi o fenomenu koji je imao isti intenzitet i rezultate u svim delovima Jugoslavije. Zbog toga ċu nasleđe koje su ostavile osnivačice i aktivistkinje żenskih organizacija u Vojvodini[2] izdvojiti zbog značaja koje je imalo na dalji razvoj żenskog aktivizma na prostoru širem od Vojvodine i da bih u uvodu ovog rada dala potrebna objašnjenja za tvrdnje o bogatstvu feminističke baštine.

Pročitajte ceo tekst