Autorski tekstovi

Originalni radovi objavljeni uz saglasnost autora

Jovanka Zlatković 20.02.2019.g

Povodom 100 godina od smrti Savke Subotić  u Muzeju grada Novog Sada krajem prošle godine postavljena je izložba „Savka Subotić-narodna majka“/otvorena 23/11.2018./ a nekoliko dana kasnije /27.11.2018./ u muzeju je predstavljena i naučna monografija  dr  Gordane Stojaković  „Savka Subotić /1834-1918/ žena koja ništa nije prećutala“.

U relevantnoj feminističkoj literaturi Savku Subotić smatraju “jednom od najzačajnijih žena” 19.veka „ključnu figuru u emancipaciji srpskih žena i razvoja srpskog feminističkog pokreta“.

Između ostalog, Savka Subotić je u drugoj polovini 19.og i početkom 20.veka bila popularnija i poznatija u Evropi i od brata Mihaila Polita –Desančića  kao i od supruga Jovana Subotića iako su njih dvojica bila među najistaknutijim intelektualacima srpske zajednice u Austrougarskoj. Danas su javnosti oni daleko poznatiji od Savke.   

Zašto Savka Subotić „u domaćoj javnosti nije dugo imala temeljan prikaz vlastitog angažmana“, postavlja pitanje dr Svetlana E. Tomić  u prikazu monografije objavljenom u časopisu „Reči/ Fakulteta za strane jezike u Beogradu/ i analizira brojne razloge iz kojih izvodi i zaključak da rad dr Gordane Stojaković predstavlja „prvu sistematičnu analizu rada ove izuzetne žene iz prošlosti“. Dr Svetlana Tomić prikaz monografije zaključuje:

 „Sa ovako dragocenim odlikama objavljivanje ove knjige u godini koja označava sto godina od smrti ove velikanke zapravo je prvi podignut spomenik Savki Subotić koji smo joj odavno dugovali.“  

Dodatni razlozi da ovu knjigu pročitate i sa drugima podelite oduševljenje i divljenje prema ličnosti, energiji, interesovanjima i postignućima Savke Subotić nalaze se u prikazu dr Tomić, u časopisu Reči br. 11 na str. 171 do 182.

Knjigu dr Gordane Stojaković „Savka Subotić /1834-1918/ žena koja ništa nije prećutala“  objavila je Akademska knjiga /Novi Sad/ prošle godine. Predstavljena je jesenas na sajmu knjiga u Beogradu i u prodaji je u svim većim knjižarama u Srbiji.

Navršava se 76 godina od osnivanja Antifašističkog fronta žena Jugoslavije

Piše: Gordana Stojaković

Objavio: S.T.R.I.K.E. 20. decembra 2018.

Žene u borbi protiv fašizma ravnopravne sa muškarcima

Na fotografiji: Zagorka Spičanović , prvakinja sveta u skokovima s padobranom 1949. g. sa 25 skokova u jednom danu. Tada omladinka, Zagorka je bila članica Aerokluba “Heroj Pinki” iz Novog Sada

Antifašistički front žena Jugoslavije (AFŽ Jugoslavije) osnovan je u toku Narodnooslobodilačke borbe (NOB) sa ciljem da okupi žene u borbi protiv fašista pod rukovodstvom Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Ideloški  rad organizacije je bio oslonjen na temeljna opredeljenja KPJ da  žene moraju biti  ravnopravne sa muškarcima u svim segmentima života i rada.

AFŽ Jugoslavije osnovan u decembru 1942. u Bosanskom Petrovcu, mada je i pre tog datuma bilo organizovanih žena koje su bile uključene u antifašistički otpor sa istim zadacima i načinom rada. U Vojvodini je žarište antifašističkog oružanog otpora bilo u Sremu.

U periodu 1942 – 1945. osnovni zadaci AFŽ-a su bili vezani za oslobođenje zemlje od fašističke okupacije. Žene su bile: učesnice NOB-a s puškom u ruci, ilegalke, kuriri, lekarke, bolničarke i članice narodnooslobodilačkih odbora na oslobođenim teritorijama.

Period obnove: masovan izlazak žena u javnu sferu

U periodu 1946 – 1947. članice AFŽ u  Vojvodini najviše su se angažovale u obnovi i izgradnji zemlje, ali i zbrinjavanju dece bez roditelja, ranjenika, invalida, kolonista, starih ljudi,  otkupu hrane, organizovanju proslava. Žene su prvi put mogle da biraju i da budu birane u organe vlasti Demorkratske Federativne Jugoslavije.

U periodu 1948 – 1950. članice AFŽ-a su svojim radom podržale Petogodišnji plan. Obnova zemlje, industrijalizacija i „uvođenje žena u privredu“ bili su osnovni zadaci. Žene su masovno podržale stav Tita i rukovostva KPJ protiv Rezolucije IB-a.

U periodu 1950 – 1953. počinje i okončava se gašenje aktivnosti AFŽ-a. Nejasne direktive date na Trećem kongresu 1950. uticale su na slabljenje organizacije. U tom periodu su postavljena vrlo važna pitanja dvostruke opterećenosti žena i načina organizovanja ženskog aktivizma.  AFŽ je formalno ukinut na IV kongresu organizacije  26/27. septembra  1953.

Masovan izlazak žena u javnu sferu u periodu 1945-1950. jedna je od ključnih osobenosti društvenog života socijalističke Jugoslavije. Žene su glasale na izborima za savezne, republičke, pokrajinske i lokalne organe vlasti. One su i birane u organe vlasti i uključivale se u privredni razvoj zemlje. Ženama su ideološkim i partijskim odlukama bile namenjene aktivne uloge u kreiranju društveno-ekonomske sfere: radnice, udarnice, zadrugarke, političarke (‘društveno političke radnice’), ekonomski samostalne žene koje su ovladale različitim profesijama i onim koje su, do tada, bile rezervisane samo za muškarce. Pri tome se priznavao poseban društveni plan obrazovanja i edukacije žena kako bi savladale nasleđenu neobrazovanost i uključile se u privredni i politički život. Ipak je i dalje bila važna uloga žene kao majke (ne samo sopstvene dece već i dece koja nisu imala roditelje) kao i čitav arsenal uloga iz ekonomije nege i brige (briga o porodiljama, doiljama, invalidima, učenicima u domovima, kolonistima).

Nema obnove na planu patrijarhalne svesti   

 Društveni i politički angažman žena je počeo da se smanjuje od 1950. kada se uvodi samoupravljanje, a privredna preduzeća moraju da pokažu pozitivan rezultat. Do tada realizovana društvena briga o deci i majkama sada postaje skup projekat. Ženama se nudi visok dečji dodatak tako da mnoge napuštaju posao. Jedino se žene na selu posebno podržavaju, jer projekat socijalističkog preobražaja sela nije bio završen.

 Promene u ekonomskom i političkom sistemu, gde su lokalni organi vlasti imali sve veći značaj, tražila je od izabranih osoba veće znanje i sposobnost u radu. Žene su sada morale da se kvalifikuju znanjem i sposobnostima, a ne potrebom da se izabere predstavnica žena. S druge strane patrijarhalna svest koja je vremenom prevladala učinila je da žene na svakom poslu moraju mnogo više da se dokazuju. U toku NOB -a i posleratne obnove patrijarhalno shvatanje o položaju žena je odmah bilo prepoznavano i osuđeno kao nazadno i pogrešno. Početkom pedesetih godina ‘otupela’ je oštrina razračunavanja sa patrijarhalnim shvatanjima. Dešavalo se da su u Vojvodini 1951, 1952. žene masovno vraćale kandidature za izbore na lokalnom i regionalnom nivou, jer se muževi i porodica nisu sa tim slagali. U prvim posleratnim godinama takva situacija nije bila moguća. Na izborima za lokalne organe vlasti u Vojvodini primećeno je da su birači-muškarci bili protiv žena-kandidata.

Tekovine jugoslovenskog socijalizma na planu ravnopravnosti žena Žene Jugoslavije su u periodu 1945-1953. nepovratno iskoračile u društveni i privredni život zemlje. Uvođenjem jednakih prava za žene u odnosu na muškarce i posebnom zaštitom majke i deteta socijalistička Jugoslavija je osigurala visok stepen ravnopravnosti žena. Ali, i tada je bilo jasno da je pitanje ravnopravnosti žena zbir mnogih pitanja koja se moraju rešavati u dugom vremenskom periodu, uporno i strpljivo i to ne samo kroz ekonomski i tehnički razvoj zemlje već radom i zalaganjem samih žena.

Aleksandra Kolontaj

Povodom Dana žena 2018.godine 

Piše: Gordana Stojaković

Mart je mesec kada tradicionalno obeležavamo Međunarodni dan žena, no mart je povod da se setimo da je revolucionarka Aleksandra Kolontaj rođena 31. marta 1872, a da je osamdeset godina kasnije u istom mesecu i umrla (9.marta 1952.) Njeno ime se najčešće vezuje za pitanja ženskog oslobođenja, odnosa žena prema socijalističkoj revoluciji i obratno. I pored toga što nije prva koja je o tim pitanjima pisala i svedočila ličnim životnim izborima, njeni tekstovi su i danas nezaobilazni izvor znanja, iskustva, kontraverzi i postignuća o ženskoj emancipaciji u socijalizmu.

Pročitajte ceo tekst

Sećanje

Sonječka

Piše: Gordana Stojaković

 

Životni put Sofije Sonje Drljević (1942. – decembar 2017.) je podjednako deo našeg socijalističkog, feminističkog i anarhističkog iskustva koje se može upisati kao postignuće unutar jednog od talasa jugoslovenskog ženskog pokreta i kao inspiracija svima koje dolaze. Mnoge žene danas mogu da posvedoče da su koračale uz nju, iza nje ili su rasle, ili čak opstale, zahvaljujući njenom okrilju unutar AŽIN-a, sigurne kuće u kojoj su mesto imali svi koji su to želeli. Bila je među prvima koja je u javnom prostoru svedočila feminizam u socijalističkoj Jugoslaviji. Malo je poznato da je bila učesnica prve TV debate o feminizmu kod nas. Pročitajte ceo tekst

Beleška

Kosta Nađ, narodni heroj Jugoslavije

20.10.2017.godine

Gde nam je Kosta Nađ?

(Povodom obeležavanje godišnjice oslobođenja Novog Sada)

 

Pre sedamseset tri godine, 20.oktobra oslobođen je od fašističke strahovlade Beograd, glavni grad Srbije (i Jugoslavije). To je bio jedini glavni grad u Evropi koga su, uz učešće boraca Crvene armije, posle ogorčenih borbi, oslobodili pripadnici regularne Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. Tri dana kasnije, 23. oktobra 1944. jedinice Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavije i Crvene armije ušle su u Novi Sad. Novi Sad je oduševljeno pozdravio oslobodioce.

Proslava sedamdesettrogodišnjice pobede nad fašizmom i oslobođenja Novog Sada je bila prilika da se podsetimo da su u borbi za pobedu antifašizma pale ogromne žrtve. Kao baštinici tradicija antifašizma treba da znamo i to da je jedan Novosađanin bio u prvim redovima te krvave borbe, prvo u Španiji, a zatim u Jugoslaviji. To je naš sugrađanim Kontantin Kosta Nađ, jedan od prvih generala Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije, a od 1944. komandant Glavnog štaba Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Vojvodine. Za doprinos pobedi nad fašizmom proglašen je za narodnog heroja 1951. Kosta Nađ je rođen u Petrovaradinu 1911. gde je završio osnovnu školu, a kasnije započeo zanatsko školovanje u „Ikarusu“.

Svake naredne godine kada slavimo Dan oslobođenja Novog Sada u II svetskom ratu treba da, jednom zauvek, usvojimo znanje o tome da Kosta Nađ zaslužuje da se nađe u SVIM publikacijama (i drugim medijima) koje se bave znamenitim građanima Novog Sada.

Gordana Stojaković

24.04.2017. godine

objavio: S.T.R.I.K.E.

Gordana Stojaković

Znamenite žene Novog Sada po drugi put među Novosađankama i Novosađanima

Znanje i kreativnost mogu biti obmanjujući fenomeni. Eto, recimo kao u u mom slučaju.  Od pre neki dan saznala sam da sam bila u krivu jer sam umislila da sam skoro pre dvadeset godina osmislila prvu turističku turu koja u osnovi ima žensko nasleđe: Novi Sad iz ženskog ugla (Ženske studije i istraživanja 1999, reprint 2002). Bio je to deo projekta Ženskih studija i istraživanja  „Znamenite žene Novog Sada“, gde sam (a možda i to umišljam) dala preko šezdeset biogafija Novosađanki koje su ostavile traga u kulturnoj, privrednog i političkoj istoriji grada. U isto vreme osmislila sam desetak plakata koje su istu temu obrađivali na jednostavan način a koji su bili namenjeni školskim prostorima. Da nisu na zidu Zavoda za ravnopravnost polova bila bih sigurna da sam ih sanjala.

Pročitajte ceo tekst

03.02.2017. godine

objavio: S.T.R.I.K.E.

Gordana Stojaković

Protesti žena – prethodnica velikih promena[1]

 Istorija beleži da su dve velike svetske revolucije Francuska buržoaska revolucija (1789-1795)  i  Februarska revolucija (1917) započele marševima/protestima žena  iz radničke klase

U Parizu je masa od oko šest hiljada gladnih žena 5. oktobra 1789. marširala ka Versaju tražeći od kralja i Narodne skupštine da intervenišu kako bi se ublažila nestašica hleba. Njihov marš i protest pred kraljevskom palatom u Versaju završio se tako što je kraljevski par bio primoran da se u koloni, sa protestantkinjama, uz povike i uvrede, vrati u Pariz. Protestantkinje su smatrale da će se Parižanima skupoća i nestašica hrane ublažiti ako kraljevska porodica živi među građanima Pariza. Ovaj događaj, potaknut ekonomskim nevoljama žena koje su ugrožavale svakodnevni život njihovih porodica, za što su dobrim delom kao domaćice bile odgovorne, bio je različito tumačen od strane savremenika i istoričara. Jedan od savremenika, kolonu žena u kojoj je bio i kraljevski par, video je kao zastrašujući prizor „opakih žena“[2].

[1] Zahvaljujem drugarici i prijateljici Jovanki Zlatković za komentare i sugestije koje mi je dala pročitavši tekst a koje sam ja sa zahvalnošću usvojila.

[2] Ofen Karen, Osporavanje muške aristorkratije: Feminizam i Francuska revolucija dostupno na http://www.zenskestudie.edu.rs/izdavastvo/elektronska-izdanja/casopis-zenske-studije/zenske-studije-br-13/79-osporavanje-muske-aristokratije-feminizam-i-francuska-revolucija

Pročitajte ceo tekst

26.11.2016. S.T.R.I.K.E.

Ida Sabo (1915-2016)

Ida Sabo (1915-2016)

Ida Sabo, legendarna partizanka preminula je u Novom Sadu 24. novembra u 101. godini.

U znak sećanja na slavnu revolucionarku objavljujemo intervju sa Idom Sabo. Sa njom je razgovarala Gordana Stojaković a intervjuu je objavljen 2007. godine

SEĆANJE IDE SABO O ŽENAMA U RADNIČKOM POKRETU, NOB-u i AFŽ-u JUGOSLAVIJE I VOJVODINE

 

Pročitajte ceo tekst

Po drugi put o slučaju tekstilne radnice Ljubice Ljubičić i nešto malo o Klari Cetkin

Piše: Gordana Stojaković

Objavio S.T.R.I.K.E. 27.04.2016

U ovom radu istraživala sam činjenicu da je na Trećoj internacionalnoj konferenciji žena komunistkinja održanoj u Moskvi 1924. PM1Klara Cetkin radništvu Istoka i Zapada poslala borbeni „poklič povodom ubistva Ljubice Ljubičić“[1]:

“Поводом вести о бестијалном убиству ткачке раднице Љубице Љубичићеве у београдском затвору изјављује III Интернационална Конференција жена комуниста пролетеркама Југославије своје топле симпатије и најдубље саучешће. У име милиона радних жена Запада и Истока изјављује Конференција да ће свака кап проливене крви из радничке класе бити освећена у часу када се армије радника свију земаља буду подигле у борбу. Доле са џелатима радничке класе! Вечна слава борцима за ослобођење радничке класе!”[2]

Pročitajte ceo tekst

Predizborna kampanja

Rambo Amadeus: "Jedno te isto."

Rambo Amadeus: “Jedno te isto.”

Objavio. S.T.R.I.K.E. 20.04.2016.

piše: Jovanka Zlatković

Poruke sa bilborda su nasumično odabrane. Korišćene su kao podnaslovi. Izostavila sam poruke manjih stranaka koje nemaju para za reklamiranje na bilbordima kao i raznih opskurnih stranaka poput onih koje se zalažu npr. savez Srbije sa Rusijom. Što je jednako blesavo kao zalagati se za savez Srbije sa SAD… Besmisleno jer u obe države vlada kapitalizam najgore vrste, sistem pohlepe, eksploatacije i uništavanja ljudi. Što reče Rambo Amadeus – “jedno te isto, jedno te isto..”

    Pročitajte ceo tekst

Povodom otvaranja „Svratišta za seksualne radnice“, NVO Prevent iz Novog Sada.

NVO kaže seksualni rad, a država – kažnjava

Objavio S.T.R.I.K.E. 21.03.2016.

Piše: Gordana Stojaković

            Istraživanje[1] grupe STRIKE o prostituciji u Novom Sadu rađeno 2013. pokazuje je da je unutar ovog fenomena moguće izdvojiti tri ključne grupe učesnika. Prva su muškarci koji traže i kreiraju tražnju, druga grupa su trafikeri i posrednici (u obe takođe dominiraju muškarci) i treća grupa su u velikoj većini žene koje su, bar u uličnoj prostituciji, primorane da prodaju seksualni pristup svom telu. Istraživanje je pokazalo da su muškarci koji indukuju tražnju nevidljivi za  institucije sistema i medije i zato oni ne trpe odijum javnosti zbog toga što su aktivni učesnici u prostituciji. Unutar druge grupe, kako je istraživanje pokazalo, država (policija i pravosuđe) se efikasno obračunavala sa trafikerima, ali ne i sa posredničkom mrežom, odnosno sa makroima. Unutar treće grupe u kojoj dominiraju žene koje prodaju seksualni pristup svom telu, žene u uličnoj prostituciji su bile te koje su izložene kaznenim merama institucija, osudama medija i odijumu društvene sredine.      Zaključak istraživanja je bio: dekriminalizovati prostituciju i dati mogućnost ženama uključenim u, pokazalo se, duboko patrijarhalni sitem prostitucije da javno progovore o svom položaju, a da se ne inkriminišu, te da mogu slobodno da prijave nasilje bilo koje vrste. Naročito ono koje dolazi od predstavnika državnih institucija.

Pročitajte ceo tekst

Povodom Dana žena 

 Klara Cetkin (1857-1933) nemačka socijalistička i komunistička političarka, borkinja za ženska prava

Klara Cetkin (1857-1933) nemačka socijalistička i komunistička političarka, borkinja za ženska prava

Istorija borbe žena u interpretaciji Britanskog saveta u Srbiji

Objavio: S.T.R.I.K.E. 10/03/2016.

Piše: Gordana Stojaković

Povodom 8. marta, Međunarodnog dana žena Britanski savet (Srbija) je objavio[1] infografiku koja treba da prikaže jedan pogled na istoriju borbe za ženska prava na međunarodnom

planu. Na prvi pogled, zgodni sažetak za sve koji žele brzo da saznaju nešto o zahtevima koje su žene, preko istaknutih borkinja za ženska prava, postavljale u različitim društveno -ekonomskim kontekstima. Ali, na drugi pogled odabir situacija i ličnosti otvara mnogo više pitanja nego što nudi odgovora.

Osnovna teza koju infografika nudi je da su se za istoriju ženskih prava borile, i nove sfere za žene u svim sferama života i rada izborile – Anglosaksonke. Pravilo potvrđuje par primera van tog korpusa a to su situacije iz Sudana i Portugala, koje upućuju da se kolažni prikaz odnosi na čitav svet, a na tu tezu se naslanjaju i navedene odluke Skupštine Ujedinjenih nacija.

  Pročitajte ceo tekst

Da li će u Srbiji levica u nastajanju ponoviti greške feminizama u  nestajanju?

Gordana Stojaković

Gordana Stojaković

Gordana Stojaković, S.T.R.I.K.E., oktobar, 2015.

Pišući publikaciju Solidarnost ili lajkovanje: Dnevnik feministkinje o feminizmu i levici u Srbiji (1978-2007)[1] interpretirala sam načine na koje su se feminističke i levičarske organizacije i grupe bavile ili određivale u odnosu na društvene promene i probleme (1978-2011). Cilj mi je bio da na osnovu analize odabranih feminističkih i levičarskih glasova preko ključnih parametara analize (ima li kapitalizam alternativu ili ne, identiteti i svakodnevni život) nagovestim moguće zajedničke linije borbe, ukoliko takve postoje.

[1] Stojaković Gordana (2011) Solidarnost ili lajkovanje: Dnevnik feministkinje o feminizmu i levici u Srbiji (1978-2007). Beograd: Ženski informaciono-dokumentacioni centar (ŽINDOK).

Pročitajte ceo tekst

dr Gordana Stojakovićfg

Čiji su fruškogorski manastiri i da li su oni još uvek kulturna baština svih nas, pitanje je koje autorka postavlja i sebi i nama ali prvenstveno nadležnim institucija koje se bave zaštitom spomeničkog nasleđa. Ko je dozvolio arhitektonske “intervencije” na manastirskim objektima koje skrnave i uništavaju jedinstveno kulturno nasleđe, “srpski barok”, karakerističan za fruškogorske manastire?

 

Pročitajte ceo tekst

dr Gordana Stojaković, april, 2015. godine1927_2014

Her story is repeated: Žene na periferiji kapitalizma u dve epizode
Прва епизода: Краљевина СХС (1927)
Druga epizoda: Republika Srbija (2014)

Autorka anlizira dva događaja u ženskom pokretu naše regije: upad članica Ženske stranke u Narodnu skupštinu Kraljevine SHS 1927. godine kada su putem Peticije tražile pravo glasa i “Žensku platformu za razvoj Srbije 2014-2020” predstavljenu krajem prošle godine na Konferenciji na Paliću. Kroz analizu sličnosti i razlika u idejama i idealima, pogledima na realnost kao i načinima delovanja pomenute dve grupacije akterki ženskog pokreta koje deli gotovo devet decenija, autorka dolazi do vrlo zanimljivih zaključaka koji, između ostalog, ukazuju i na apsurde pa i krizu u savremenom feminističkom pokretu u Srbiji.

Pročitajte ceo tekst

dr Gordana Stojaković

 O položaju zaposlenih majki koje imaju decu sa smetnjama u razvoju[1]

Terminologija, klasifikacija i pravna zaštita

ŠOSO „Milan Petrović“

ŠOSO „Milan Petrović“

Svetska zdravstvena organizacija je dala kompleksan odgovor objašnjavajući termin deca sa smetnjama u razvoju podrazumevajući da se radi o deci koja imaju poteškoće u razvoju i nisu u mogućnosti da postignu ili održe zadovoljavajući nivo zdravlja i razvoja, ili čije zdravlje i razvoj mogu da se pogoršaju bez dodatne podrške, ili posebnih usluga na planu zdravstvene zaštite, rehabilitacije, obrazovanja, socijalne zaštite i drugih oblika podrške (M. Lazor at. al. Priručnik za rad sa decom sa smetnjama u razvoju. Novi Sad: Novosadski humanitarni centar. 2008. str. 6).  Strategija obrazovanja i vaspitanja dece i učenika sa smetnjama u razvoju je, radi efikasnijeg organizovanja sadržaja i mreže obrazovanja, uvela sledeću „klasifikaciju funkcionalnih razvojnih poremećaja“: oštećenje senzornih funkcija, poremećaji kongitivnih funkcija, poremećaji kontrole mišića, oštećenja fizičkog zdravlja deteta, emocionalni dečji poremećaji i poremećaji u organizaciji ponašanja i spoljšnji faktori u odnosu na dete koji ometaju njegov razvoj i funkcionisanje u granicama sposobnosti (Isto, 7).  Iz navedenog niza klasifikacija možemo steći dojam o tome kakve vrste pomoći i podrške su potrebne  deci sa smetnjama u razvoju, ali i njihovim majkama i čitavoj porodici.

 

Pročitajte ceo tekst

dr Gordana Stojaković, februar 2015.godine

Koje su ženske organizacije radile između dva svetska rata u Nišu? Kakva je bila ekonomska pozicija ženskih organizacija,  ko su bile Hristina Bošković i Radmila Vučković u niškom ženskom korpusu  i zašto je u Nišu tako kasno formirana feministička organizacija koja je bila nosilac eksplicitnih političkih ženskih zahteva, istraživala je Gordana Stojaković.

Istoriju ženskog aktivizma u Srbiji počev od sedamdesetih godina 19. veka otkrivamo poput neоčekivano nađenog niza krhotina, najčešće rasutih u ženskoj štampi. Tu pre svega mislim na istoriju ženskih organizacija nastalih na našem tlu.  Radi se o  autohtonom iskustvu nastalom hrabrošću, upornošću, obrazovanošću i novcem naših (pra) prabaka i njihovih drugarica u uslovima ženske obespravljenosti, naročito južno od Save i Dunava[1]. I pored zakonskih prepreka i nametnutih društvenih obrazaca žene su krajem 19. veka masovnije izašle u javnu sferu najpre preko humanitarnih organizacija, koje kasnije postaju plodno tlo za razvoj prosvetnih, a zatim i političkih ženskih organizacija. Svest o potrebi da se pomognu siromašni, nemoćni  i obespravljeni bila je podržana ne samo aktivističkim radom značajnog broja žena, već i novcem koji su žene poklanjale u vidu priloga, zaveštanja u novcu i imovini. Nije izuzetak činjenica da su mnoge ženske organizacije imale fondove za tačno određene namene, kuće u kojima je pored sedišta organizacije bilo i obdanište, „đačka trpeza“ ili neka druga humanitarna ili prosvetna aktivnost.

Pročitajte ceo tekst

Intervju sa sindikalnim liderom Zoranom Radosavljevićem za S.T.R.I.K.E. – 20. februara 2015.godine, pripremila, snimila i transkribovala dr Gordana Stojaković

 

Zoran Radosavljević

Zoran Radosavljević

Povodom učestalih sporenja sindikalnih organizacija sa državnim ustanovama, kao poslodavcima, oko kolektivnih ugovora razgovarali smo sa  Zoranom Radosavljevićem, predsednikom Sindikata zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti Novog Sada. Podsetimo da je potpisivanje kolektivnog ugovora  početkom februara 2015. između predstavnika tri reprezentativna sindikata zaposlenih u novosadskim  javno-komunalnim preduzećima i predstavnika Grada Novog Sada pobudio interesovanje kod zaposlenih u javnim preduzećima, državnim organima i javnim službama novosadske lokalne uprave. Mediji su zabeležili da je kolektivni ugovor potpisan  ali su izostale informacije u vezi sa sadržinom Kolektivnog ugovora. O tome,  kao i o položaju zaposlenih posle donošenja novog Zakona o radu, Zakona o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, problemima na aktuelnoj sindikalnoj sceni, mogućoj privatizaciji javnih preduzeća, sudbini zaposlenih u preduzećima u stečaju, razgovaramo sa Zoranom Radosavljevićem, kompetentnim sagovornikom, dugogodišnjim sindikalnim liderom koji je sredinom decembra 2014. ponovo, kao jedini kandidat, izabran za predsednika sindikata novosadskih komunalaca u narednom petogodišnjem periodu. Sindikat zaposlenih u komunalno-stambenoj delatnosti  je deo Saveza samostalnih sindikata Grada Novog Sada.  Krovna organizacija im je Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS).

Pročitajte ceo tekst

dr Gordana Stojaković, 09.12.2014.ZG Goca 051214 300x200

Crtica o feminističkoj istoriji Grada Zagreba (1919-1940)

Medijski izveštaj o predavanju dr Gordane Stojaković  koje je održala u okviru projekta Ženski antifašistički Zagreb (06.12.2014.) možete pročitati ovde.


 

(Izlaganje autorke na tribini “Ženski antifašizam i žensko pitanje uoči II svetskog rata” 6. decembra 2014. u Zagrebu)

Podaci koji su ovde nanizani hronološkim redom govore o ličnostima i događajima bogatoj feminističkoj baštini Zagreba, o kojoj se nedovoljno zna. Sakupljeni su iz ženskih listova[1]: Женски покрет/Ženski pokret/Žensko gibanje, Гласник Југословенског женског савеза i Жена данас.

Pročitajte ceo tekst

dr Gordana Stojaković 09.12.2014.osamnaest

Slučaj starije radnice uhvaćene u ralje mera štednje Vlade Srbije

Oduzimanje dela zarade na osnovu izmena dva nedavno usvojena zakona (Zakon o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 99/2014) i Zakon o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 99/2014) bilo je vidljivo  već u oktobru 2014.

Tada je primenjena odredba u vezi sa obračunom minulog rada kod poslednjeg poslodavca, ali samo za deo septembra 2014., od kada je zakonska odredba postala važeća. Puno dejstvo zakonske odredbe u vezi sa minulim radom kod poslednjeg poslodavca bilo je realizovano kroz oktobarsku zaradu, isplaćenu u novembru 2014. Tako je radnici koja ima 33 godine radnog staža, a kod poslednjeg poslodavca 5, zarada smanjena za 9,89%. Zatim je obračunato smanjenje zarada od 10% tako što je za taj procenat umanjena osnovica za obračun zarade. Ovu umanjenje je obračunato kroz novembarsku zaradu. Na kraju oba ova umanjenja zarade koštala su radnicu o kojoj je reč ukupno 18% zarade, bezmalo 1/5 dotadašnje zarade.

Pročitajte ceo tekst

dr Gordana Stojaković 09.11.2014.

Crtica o ženskim udruženjima u Splitu, Sekciji Primorske banovine Jugoslovenskog ženskog saveza, Jelki Perić i Zlati Kovačević-Lopašić

Mirjana Kučer, izvršna koordinatorka splitske feminističke organizacije Domine je,  na osnovu mog sarajevskog izlaganja (2014.g)  o ženskom mirovnom aktivizmu u Jugoslaviji, zapitala šta sam mislila kada sam rekla da sam mogla da umesto primera ženskih mirovnih aktivnosti iz Sarajeva,  dam i primer iz Splita?  Zapitala me je da li znam nešto o splitskoj feministkinji dr Jelki Perić i napuštanju dela hrvatskih aktivistkinja, među kojima je bila i dr Perić, iz opšteg feminističkog korpusa Kraljevine Jugoslavije tridesetih godina 20 veka?

Pročitajte ceo tekst

dr Gordana Stojaković, 08.11.2014.

The Women’s Antifascist Front of Vojvodina (1942-1944) – The War Experiences

 

International Conference in Sarajevo June 7th and 8th 2014. The place of women in war 1914-2014.

(http://womeninwar.org/wordpress/commemorating-women-war-in-sarajevo-1914-2014/)

The Women’s Antifascist Front (AFŽ) of Yugoslavia (1942-1953) was established in 1942 during World War II within the People`s Liberation Struggle (NOB). The AFŽ became the women’s mass organization during World War II and continued it’s activities afterwards. The women in Yugoslavia during the World War II largely contributed to general affirmation of women and the high level of women’s rights in the socialist Yugoslavia.

The AFŽ is not an unambiguous phenomenon.  In various parts of Yugoslavia the organizations had different development paths and different performance. It was the result of differentiation of Yugoslav space in terms of economic and cultural development, and the traditions that have been heavily influenced by various religions. Therefore for this analysis I am drawing on my own previous work[1]limited tothe results of researchon the AFŽofVojvodina.

Focus will be on the AFŽ`s operation in Srem – which is a part of Vojvodina that was the focal point of the uprising and armed struggle against the fascists. The focus will be on the gender aspect of the women`s organizing in time of the man dominance in the NOB.

Pročitajte ceo tekst

Dr Gordana Stojaković, 07.11.2014.

Reke mržnje i talasi psovki

 Pravo na različito mišljenje u Srbiji – analiza jednog slučaja

(Tekst je pisan krajem 2013. za poljsku čitalačku publiku)

 U ovom radu razmatram kako se, povodom teksta uglednog beogradskog novinara Teofila Pančića, „Čišćenje `crkotina` iz reka mržnje“ i komentara koji su tim povodom objavljeni  na sajtu www.e-novine.com, medijski glasnogovornici i njihovi sledbenici u Srbiji ophode prema različitom mišljenju. Cilj mi je da koristeći metodu analize diskursa pokažem da li se u konkretnom slučaju radi o sučeljavanju argumentacije o nekoj pojavi, događaju, problemu ili se radi o diskursu koji različit stav (pa i suprotan) nastoji da pobije diskvalifikacijom ličnosti, koristeći činjenice iz privatnog života sagovornika i neskrivene uvrede. Odabrani primeri ne potiču iz žute štampe, oni su deo živućeg medijskog miljea u Srbiji koji s jedne strane prezentuju jedan od mogućih modela komunikacije i razmene različitih stavova, a sa druge strane kreiraju moguće modele komunikacije u medijskoj pa i kulturnoj sferi.  Analiza odabranih tekstova pokazala je da sučeljavanje različitih mišljenja i stavova često eskalira u nedopustivu netoleranciju koja se kreće u rasponu od omalovažavanja, preko sprdnje do uvreda, pa čak i mržnje u odnosu na ličnost koja iznosi drugačiji stav,  što aktuelizuje pitanja da li je u javnom diskursu Srbije debata koja polazi od civilizacijskih normi i kulturnih obrazaca poštovanja različitih stavova (koji nisu fašistički, nacionalistički, teroristički) slučajnost?

 

Pročitajte ceo tekst

dr Gordana Stojaković, 30.10.2014.STOP NAPADIMA

ZAKONI “ZA ŠTEDNJU” – Ugrožavaju položaj starijih radnica/ka u Srbiji

Analizirajući moguće  efekte netom donešenih  republičkih zakona:  Zakona o izmeni i dopuni Zakona o platama državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik RS“, br. 99/2014) i Zakona o dopunama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS“, br. 99/2014) postaje jasno da se u pogledu  obračuna minulog rada stariji radnice/i stavljaju u nepovolan položaj u odnosu na mlađe koleginice/kolege i starije koleginice/kolege koji rade svo vreme kod istog poslodavca, što se može smatrati diskriminacijom. U isto vreme poslodavac koristi, a ne plaća, višedecenijsko iskustvo starijih radnica/ka, a to se zove i otimanje.

Pročitajte ceo tekst

Dr Gordana Stojaković, 18.09.2014.

Prevodi koji nam nedostaju

Erżebet Berček

Erżebet Berček

Šta zaista jeste multikulturalnost Vojvodine? Da li je to samo ključna reč u političkim govorima i EU projektima ili je możda taj projekat napušten uvođenjem novog koncepta najavljenog (a możda) i realizovanog samo kroz reč – interkulturalnost?

O prevodima književnih dela sa mađarskog na srpski jezik.

Tri generacije dugo prećutkivanje knjiżevnog fenomena Berček-Jodal.

 

Kada każemo prevod[1] knjiżevnih dela sa mađarskog na srpski jezik, tada se najpre setimo Save Babiċa i njegovog strasnog, posvećeničkog prevodilačkog rada. Verujem da delim mišljenje mnogih poznavalaca savremene knjiżevnosti da je za vrednost, lepotu i lekovitost dela Bele Hamvaša, izdatog na srpskom jeziku, zaslużan prevodilački dar Save Babiċa. Široj čitalačkoj publici je poznat prevodilački rad Arpada Vicka (Vickó Árpád) koji je na srpski jezik preveo dela mađarskih književnika Petera Esterhazija (Esterházy Péter) i Đerđa Konrada (Konrád György). Postoji još jedan prevodilački poduhvat sa mađarskog na srpski jezik, čiji je rezultat meni draga zbirka novela Шест јутара ружа и друге новеле мајстора мађарске приповетке koju je sastavio Janoš Herceg (Herceg János), a objavio Izdavački zavod „Forum“ iz Novog Sada 1953. Prevod novela koje su pisali: Kalman Miksat, Šandor Brodi, Ištvan Temerkenj, Ferenc Molnar, Đula Krudi, Žigmond Moric, Margit Kafka, Mihalj Babič, Deže Kostolanji, Joži Jene Teršanski, Šandor Hunjadi, Aron Tamaši, Janoš Kodolanji, Šandor Marai i Andor Endre Geleri uradili su Lidija Dmitrijev, Aleksandar Tišma i Đura Ruškuc. I tu prestaje moje formalno poznavanje istorije prevodilaštva dela mađarskih pisaca na srpski jezik koje podrazumeva savremena kritika, osvrt, čak crtica o knjiżevnim prilikama nekad i sad.

Pročitajte ceo tekst

Gordana Stojaković, 11.09.2014.

Vida Tomšič – Zašto je ukinut AFŽ

AFZ

Rad posvećujem mojim savremenicama, Mladim antifašistkinjama Zagreba

 

U Vojvodini borba za redefinisanje položaja žena u javnoj i privatnoj sferi  dva i po veka[1] kretala se putevima bez prethodnih uzora koji nisu značili uzlaznu liniju, već često i bolnu regresiju. Višegeneracijska borba žena za sopstvena prava imala je i uzlazne trenutke, a među takvima je i period postojanja Antifašističkog fronta žena Jugoslavije (1942-1953), najmasovnije ženske organizacije, ne samo u Vojvodini i Srbiji, nego i u istoriji savremenih država koje su činile socijalističku Jugoslaviju[2]. Period  Antifašističkog fronta žena (AFŽ)  potrebno je nanovo istraživati i prezentovati zbog iskustva masovnog organizovanja žena i dometa u pogledu osvojenih i praktikovanih ženskih prava. I dok  je vreme AFŽ-a u istoriografiji donekle poznato kao vreme koje se poklapalo sa obnovom, izgradnjom zemlje, industrijalizacijom i kolektivizacijom (na selu), nedostaje znanje o razlozima za ukidanje organizacije i posledicama koje su zatim nastale. Da li razloge treba tražiti u ideološkom konceptu socijalističke Jugoslavije gde se  ravnopravnost žena shvatala u kontekstu dostignutih zakonskih normi i delom ekonomske samostalnosti žena ili (i) u odgovoru na pitanje šta se to promenilo u društvenom i ekonomskom životu socijalističke Jugoslavije da je bilo potrebno ukinuti AFŽ? Zašto nije bilo moguće redefinisati ciljeve i zadatke AFŽ-a, organizacije koja je okupila tako značajan broj žena, organizacije kojoj su žene verovale?

Pročitajte ceo tekst

Dr Gordana Stojaković, 10.09.2014.

Ženski mirovni aktivizam u Jugoslaviji (1900-1941)

Istorijski aspekt mirovnog aktiviza żena na tlu Jugoslavije[1] nije poznata priča. Nedovoljno je poznato i bogato nasleđe żenskog aktivističkog korpusa koji se intenzivno razvijao od kraja 19. veka. Ovde se ne radi o fenomenu koji je imao isti intenzitet i rezultate u svim delovima Jugoslavije. Zbog toga ċu nasleđe koje su ostavile osnivačice i aktivistkinje żenskih organizacija u Vojvodini[2] izdvojiti zbog značaja koje je imalo na dalji razvoj żenskog aktivizma na prostoru širem od Vojvodine i da bih u uvodu ovog rada dala potrebna objašnjenja za tvrdnje o bogatstvu feminističke baštine.

Pročitajte ceo tekst

Borba jugoslovenskih žena za slobodu

Prof. Paulina Lebl Albala

Prof. Paulina Lebl Albala

Profesorka Paulina Lebl Albala članica Međunarodnog „Pen Kluba“ – jugoslovenski ogranak

Izdavač: Jugoslovenski informativni centar

Njujork, januar 1943.

Prevela i prilagodila: dr Gordana Stojaković,

Mojim dragim sestrama u Jugoslaviji

Koje se danas bore, pate

I ginu za slobodu i pravdu.

Paulina Albala

 

Pročitajte ceo tekst