Diskriminacija

Diskriminacija: svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje prema nekim osobama ili grupama ljudi, kao i prema članovima njihovih porodica ili njima bliskim osobama, na otvoren ili prikriven način, i to kada je osnov za pravljenje te razlike: rasa, boja kože, preci, državljanstvo, nacionalna pripadnost ili etničko poreklo, jezik, versko ili političko ubeđenje, članstvo u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama, pol, rodni identitet ili seksualna orijentacija, imovno stanje, rođenje, genetske osobenosti, zdravstveno stanje, invaliditet, bračni i porodični status (porodične obaveze, trudnoća), osuđivanost, starosno doba, izgled, i druga stvarna lična svojstva, ili lična svojstva koje ti je neko neopravdano pripisao.

Svedočenja

Vesna Đorđević, mart 2015.godine

Dugo nisam mogla da pišem o nepravdama, bolima i nesrećama koje sam proživela i osetila na svojoj koži u ovom vremenu tranzicije. Nepravde i dalje bole ali čini mi se manje ako svoju priču podelim sa drugim ženama, sa ljudima.

Odbijena

Pohađala sam Farmaceutski fakultet u Sarajevu. Kada je trebalo da upišem četvrtu godinu izbio je rat i ja se vraćam kući, u Srbiju. Ubrzo ostajem bez oca, on umire. Želim da završim školovanje i upisujem se na Farmaceutski fakultet u Beogradu. Međutim, tu sam naišla na profesorku koja me je “obarala” – 5 puta. Na kraju mi je rekla: “To ti je kazna zato što si otišla da studiraš u Sarajevo.” Rat je već uveliko besneo. Ispisujem se sa fakulteta, krećem da tržim posao farmaceutskog tehničara. Nisam imala novca a ni veze. Gde god sam konkurisala za posao bila sam odbijena. Uvek uz neki izgovor, najčešće da imam malo dete kod kuće. Jeste, u međuvremenu sam rodila ćerku ali nisam odustala, uporno tražim posao. Od tada pa do danas. Kao i onda i sada me odbijaju. Jedino se izgovor promenio. Ćerka je porasla i sada mi zameraju da nemam dovoljno  radnog iskustva. Umesto u svojoj struci prihvatila sam da radim u privatnom preduzeću kao pomoćna radnica i to sam i danas, posle 15 godina.

Pročitajte ceo tekst

Diskriminacija žena

Iz beležnice o iskustvima žena

Piše: Vesna Đorđević, ženska sekcija UG Ravnopravnost, 25.12.2014.

 

Danas žena u Srbiji koja ima bilo kakav posao ustaje i leže sa strahom da taj posao ne izgubi. Svaki dan je stresan, i na poslu i kod kuće. Kako preživeti do sledeće plate? Da li će uopšte i biti plate ovog meseca? Da li će me danas neko maltretirati, hoće li me pustiti da radim? Da li ću imati pare da dam detetu za užinu?

To je svakodnevica obične radne žene bez obzira da li radi u državnoj ili privatnoj firmi, pekari, apoteci ili kao sezonska radnica u voćnjaku.  A o toj svakodnevici govore žene koje dolaze u naše udruženje za podršku ženama izloženim diskriminaciji i zlostavljanju na radnom mestu.

Kada dođu, ne žele da kažu puno ime, ne žele da snimimo njihove priče, ne dozvoljavaju fotografisanje.  Vole da budu u privatnom, sigurnom prostoru. Tek tada počinju da govore kako ih poslodavci ponižavaju, maltretiraju, zlostavljaju. I priznaju da nemaju snage da se tome suprotstave. Njihove priče traju  i po 3-4 sata, prija im što postoji  neko ko će da ih sasluša i podrži.

Njihove potresne priče smo zabaležili, prenosimo neke od njih:

Pročitajte ceo tekst

Svedočenje o diskriminaciji

Kao nekad.....

Kao nekad…..

Piše:  Milica Lupšor, 24.12.2014.

 

Živim u okolini grada sa najskupljom potrošačkom korpom u zemlji gde građani i građanke već 10 godina kupuju flaširanu vodu za piće i kuvanje jer je ona iz gradskog vodovoda zatrovana arsenom i teškim metalima.

Moj grad je pre 25 godina imao oko 150 000 stanovnika i 90 000 zaposlenih.

Sada ima 132 000 stanovnika, potpuno uništenu industriju i samo 29 500 zaposlenih.  Ali prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) u našem gradu ima samo  8 506 nezaposlenih. Pre  3-4 godine ta ista služba je objavljivala da je nezaposleno preko  33 000. Do tolikog smanjenja nezaposlenih nije došlo zbog naglog napretka, otvaranja silnih novih radnih mesta već je većina nas, nezaposlenih, odustala od redovnog javljanja birou rada. Shvatili smo da nema smisla. Onda su nas na biru izbrisali iz evidencije nezaposlenih a mi smo se okrenuli  radu “na crno” i sezonskim poslovima u poljoprivredi.

Pročitajte ceo tekst

“S.T.R.I.K.E.” , 23.12.2014.STOP NAPADIMA

Svedočenje  o diskriminaciji

Anonimna radnica iz Zrenjanina

Napomena: Ime radnice koja svedoči o uslovima u kojima radi u jednoj zrenjaninskoj fabrici poznato je aktivistkinjama grupe “S.T.R.I.K.E.”  Njeno ime smo izostavili kao i ime fabrike u kojoj radi  da ne bi imala bilo kakve posledice zbog činjenica koje navodi. Ona govori o svom iskustvu ali istovremeno i o položaju mnogih radnika i radnica danas u Srbiji bilo da im ljudska i radna prava gaze u fabričkim halama  pohlepni tajkuni, menadžeri  velikih kompanija ili  šefovi sa članskim kartama političkih stranaka . Njena priča je i ogledalo kontinuiranog  ukidanja prava radnika u proteklih 20 godina koja je dokrajčio, gotovo  pokopao nedavno usvojen Zakon o radu.

Pročitajte ceo tekst